Budimpešta ugasila Pakš, Dunav na minus 144 centimetra
Nuklearna elektrana Pakš, koja daje oko 40 odsto mađarske struje, prvi put je zaustavljena posle 44 godine rada jer Dunav više ne daje dovoljno rashladne vode, a Austrija je oborila rekord vrućine.
Mađarska je ostala bez svoje jedine nuklearne elektrane, a razlog nije kvar na postrojenju nego reka koja nekoliko stotina kilometara nizvodno protiče kroz Srbiju. Vodostaj Dunava kod Pakša pao je na minus 144 centimetra, duboko ispod dosadašnjeg rekordnog minimuma od minus 98 centimetara iz 2018. godine, pa pumpe elektrane više ne mogu da zahvate dovoljno vode za hlađenje reaktora. Za Srbiju to nije udaljena vest: ista suša koja je oborila mađarski nivo reke spustila je i naš deo toka, o čemu smo pisali kada su crpne stanice na Dunavu ostale bez dovoljne dubine, a Budimpešta sada usred avgusta ulazi na regionalno tržište struje kao veliki kupac.
Odluku je saopštio premijer Peter Mađar u nedelju, 2. avgusta, u video obraćanju uoči najtoplijih dana.
“Sutra elektrana Pakš neće proizvoditi struju, a pred nama su najtopliji dani sa 40 stepeni”, rekao je Mađar i zamolio privredu i domaćinstva da smanje ili pomere potrošnju u večernjim satima.
Pakš je pušten u rad 1982. godine i za 44 godine postojanja nikada nije bio u potpunosti zaustavljen.
Zašto niska reka gasi reaktor?
Četiri reaktora sovjetske izrade južno od Budimpešte imaju ukupnu snagu od oko 2.000 megavata i pokrivaju blizu 40 odsto mađarske proizvodnje struje. Postrojenje rashladnu vodu uzima direktno iz Dunava, a granica kod koje se elektrana mora zaustaviti je nivo od minus 134 centimetra, jer ispod te tačke usisne pumpe ne mogu da povuku potrebnu količinu. Reka je tu granicu probila i nastavila da pada.
Pad je bio brz. U petak je Pakš još davao 965 megavata, tokom noći je snaga spala na 240 megavata, a u nedelju popodne radio je samo drugi blok. Zaustavljeni reaktori troše neuporedivo manje vode i drže se u bezbednom stanju preko pomoćnih sistema, pa sam prekid proizvodnje nije bezbednosni događaj nego energetski.
Mađarski ministar privrede i energetike Ištvan Kapitanj naveo je da je nova pumpna stanica za rad pri niskom vodostaju, vredna oko 10 milijardi forinti, mogla da spreči gašenje, i naložio je proveru zašto nije izgrađena.
Ugašeno osvetljenje, ograničena voda
Vlada je zatražila od građana da smanje potrošnju između 17 i 22 časa, a veliki industrijski potrošači dobrovoljno su se odrekli između 400 i 500 megavata. Najveće obaveze preuzeli su MOL Petrochemicals sa 63 megavata, fabrika baterija Samsung SDI u Gedu sa 32,8 megavata, državni upravljač železničke infrastrukture sa 22,5 megavata, te SK On Hungary i Audi Hungaria sa po 22 megavata.
U Budimpešti je ugašeno ukrasno osvetljenje na više od 300 zgrada, mostova i spomenika, među njima i muzička fontana na Margitskom ostrvu. Više od 100 mađarskih gradova i sela stavljeno je pod ograničenje potrošnje vode.
Najteže je u samom Paksu, gradu od 17.000 stanovnika, koji se grejao i snabdevao toplom vodom iz elektrane. Posle potpunog zaustavljanja bez tople vode je ostalo oko 6.000 ljudi u 2.771 stanu i 181 javna ustanova, pa opština postavlja električne bojlere, otvara javna kupatila i dovlači kontejnere sa tuševima.
Austrija u isto vreme obara rekorde
Dok Mađarska gasi reaktore, Austrija je oborila nacionalni temperaturni rekord dva dana zaredom. U Bad Doič Altenburgu u Donjoj Austriji izmereno je 41,2 stepena u sredu, 5. avgusta, dan pošto je u bečkom Štamersdorfu zabeležen 41 stepen. Prethodni austrijski maksimum od 40,5 stepeni držalo je isto to mesto od avgusta 2013. godine.
Noć je bila jednako neuobičajena. U Hornštajnu u Gradišću temperatura nije pala ispod 28,5 stepeni, što je najtoplija noć u istoriji austrijskih merenja. Tropsku noć imalo je šest od devet pokrajinskih prestonica, u Lincu i Ajzenštatu po 23 stepena. U Gradišću gori šuma, a bečko područje Lobau je pod najvišim stepenom opasnosti od požara.
Račun koji stiže na regionalno tržište
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban otvorila je pregovore o hitnom uvozu struje sa Austrijom, Slovačkom i Nemačkom, a slovački premijer Robert Fico ponudio je pomoć i ocenio da kriza takvih razmera do sada nije viđena. Istovremeno je Rumunija zaustavila oba reaktora u Černavodi, koja inače daju oko petinu rumunske struje.
Tu je i deo priče koji seže dalje od suše. Proširenje Pakša, posao vredan 12,5 milijardi evra dodeljen ruskom Rosatomu bez otvorenog tendera 2014. godine, godinama je bio simbol odnosa Viktora Orbana sa Moskvom, a nikada nije završeno. Posle izbornog poraza u aprilu Orban je priznao dugo kašnjenje Pakša 2 kao ozbiljan propust svoje vlade, dok Mađar tvrdi da bi gubitak starih blokova bio mnogo lakše podnošljiv da dva nova rade. Poslanički šef Fidesa Janoš Boka odbacuje prebacivanje odgovornosti i podseća da su prognoze vodostaja mesecima bile nepovoljne.
Za region posledica je merljiva i pre nego što se raspravi ko je kriv. Kada dve zemlje na Dunavu u istoj nedelji ostanu bez svojih nuklearnih elektrana i krenu da kupuju na tržištu na koje se oslanja i Srbija, cena struje u avgustu ide u jednom smeru. Mađarska vlada obustavu domaćinstava i dalje drži kao poslednju meru, ali analitičari upozoravaju da bi produženi manjak doveo do rotirajućih isključenja u trajanju od jednog do tri sata po naseljima.
Vršilac dužnosti šefa države i predsednica parlamenta Agneš Forsthofer pozvala je premijera na hitan brifing u ponedeljak ujutru, zajedno sa šefovima svih poslaničkih grupa. Odgovor na pitanje koliko će Pakš stajati ne daje ni vlada ni opozicija, nego vodostaj Dunava.
