Ukrajina usvojila zakon o manjinama koji traži Mađarska
Vrhovna rada je sa 266 glasova usvojila zakon o obrazovnim pravima manjina, uslov Budimpešte za nove klastere. Konferencija u Luksemburgu je sutra.
Ukrajinski parlament je u ponedeljak, 12. oktobra, usvojio zakon o obrazovnim pravima manjina, korak koji je Budimpešta godinama postavljala kao uslov za svaki dalji napredak Kijeva ka članstvu u Evropskoj uniji. Za region je to poučan primer: jedna članica, preko bilateralnog spora o jeziku u školama, može da zaustavi pregovore cele kandidature, a Zapadni Balkan zna koliko takvi uslovi mogu da traju. Sutra se u Luksemburgu očekuje otvaranje dva nova pregovaračka klastera.
Ko je glasao i šta piše u zakonu?
Vrhovna rada je u celini usvojila predlog zakona broj 16119 o obrazovnim pravima autohtonih naroda i pripadnika nacionalnih manjina. Za je glasalo 266 od 450 poslanika. Prema podacima koje je prenela agencija Interfaks Ukrajina, Sluga naroda je dala 177 glasova, Evropska solidarnost 16, Poverenje 15, a Batkivščina 11. Predsednik parlamenta Ruslan Stefančuk potpisao je zakon odmah posle glasanja, a sada čeka potpis predsednika Volodimira Zelenskog.
Deca iz manjinskih zajednica dobijaju pravo na nastavu na maternjem jeziku uz ukrajinski, ne umesto njega. Dodatna prava važe samo za zvanične jezike Evropske unije i za jezike autohtonih naroda Ukrajine, ne i za ruski, što prema pisanju Kyiv Independenta odražava težnju Kijeva da ukloni ruski iz javnog prostora.
Škola dobija status ustanove nacionalne manjine ako najmanje 50 odsto plus jedan učenik uči na jeziku manjine. Ministarstvo procenjuje da taj uslov ispunjava 149 škola, oko 1,2 odsto ukupnog broja. Status se gubi ako udeo takvih učenika padne ispod 20 odsto. Zatvaranje ili spajanje opštinskih škola ovog tipa tražiće saglasnost ministarstva, a odredba obuhvata do 141 školu u Zakarpatskoj, Černovičkoj, Odeskoj i Lavovskoj oblasti.
Ministarstvo obrazovanja i nauke Ukrajine poručilo je u saopštenju:
Ukrajinski jezik ostaje zagarantovani deo obrazovanja svakog deteta.
Zašto je zakon bio uslov Budimpešte?
Prava mađarske zajednice u Zakarpatju opterećuju odnose Budimpešte i Kijeva godinama. Brojke se razlikuju: Kyiv Independent navodi da u toj oblasti živi oko 80.000 etničkih Mađara, a Euronews oko 100.000. Vlada Viktora Orbana blokirala je od 2023. napredak Ukrajine u pregovorima o pristupanju.
Posle izbora u aprilu, na kojima je pobedila stranka Tisa, premijer Peter Mađar je u junu dogovorio sa Kijevom plan od 11 tačaka i skinuo veto, pa su u leto otvoreni prvi klasteri. Dalji napredak Budimpešta je uslovila usvajanjem upravo ovog zakona. Sporova je bilo i posle toga: u septembru su se Mađar i ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha sporili oko učešća Mađarske na Zelenskom Karpatskom samitu. Mađar je zamerio što je Mađarska navedena kao učesnik bez njegovog odobrenja, a Sibiha ga je optužio da ponavlja Orbanovu retoriku.
Šta se očekuje u Luksemburgu?
Ambasadori 27 država članica trebalo bi da se danas na sastanku stalnih predstavnika izjasne o otvaranju novih klastera. Evropski diplomata je za Kyiv Independent rekao da se, osim ako Budimpešta ne iznese nove zamerke na glasanje, očekuje konsenzus. Formalno otvaranje klastera 2 (unutrašnje tržište) i 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) predviđeno je za međuvladinu konferenciju 13. oktobra. Kijev želi da do kraja godine otvori svih šest klastera.
Ministarka spoljnih poslova Mađarske Anita Orban pozdravila je glasanje na mreži Iks:
Pozdravljamo današnji važan korak ukrajinskog parlamenta u vezi sa obrazovnim pravima manjina.
Posle susreta sa Sibihom u Luksemburgu dodala je: „Hvala našim ukrajinskim partnerima. Hajde da održimo ovaj zamah!“
Sibiha je poručio da ne postoji bolji način da se zajamče prava i bezbednost mađarske manjine od što skorijeg ulaska Ukrajine u Evropsku uniju. Potpredsednik vlade za evropske integracije Vsevolod Čencov napisao je na Iksu:
Važan korak ka obezbeđivanju ljudskih prava i napretku pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji.
Mađar je najavio da bi se na samitu Evropskog saveta u Briselu u četvrtak, 15. oktobra, mogao održati njegov prvi bilateralni susret sa Zelenskim. Taj susret je ranije bio odložen, pošto je Mađar razgovore uslovio napretkom u pitanju prava manjina.
