Vašington promenio procenu: ruski napad na NATO od jeseni

Srbija nije članica NATO-a i ne namerava da to postane, ali je okružena njegovim članicama sa svih strana osim prema Bosni i Hercegovini, pa procena o mogućem ruskom napadu na Alijansu ovde nije udaljena vest nego opis bezbednosnog okruženja u kojem se zemlja nalazi. Vol strit džornal je 6. avgusta objavio da nove američke obaveštajne procene predviđaju mogućnost da Vladimir Putin ograničenim napadom isproba spremnost saveza da brani sopstvene članice, i to već ove jeseni.

Do sada su na takav scenario upozoravali evropski zvaničnici i nemačka vojska, dok je Vašington ostajao suzdržan. Promena procene u američkoj obaveštajnoj zajednici je zato glavna vest, a ne sam scenario.

Od sajber napada do upada kopnenih snaga

Raspon mogućnosti koje američki analitičari razmatraju ide od sajber napada do upada kopnenih snaga manjeg obima. Meta bi bilo istočno krilo Alijanse, a svrha ne bi bila zauzimanje teritorije nego provera člana 5, odredbe o kolektivnoj odbrani na kojoj počiva ceo savez. Vremenski okvir koji navode američki zvaničnici počinje ove jeseni i proteže se do 2029. godine.

Cilj takvog poteza, prema tim izvorima, bio bi razbijanje jedinstva saveza dok rat u Ukrajini još traje.

„Nepoznanica je kako bi Sjedinjene Države odgovorile u takvom scenariju.”

Tako je za Vol strit džornal ocenila Heder Konli, viši saradnik Američkog instituta za preduzetništvo, dodajući da je podrivanje kredibiliteta NATO-a i uvlačenje klina između Vašingtona i saveznika oduvek bilo ruski cilj. Njena rezerva se ne odnosi na sposobnost Alijanse da reaguje, nego na političku odluku koja bi morala da padne u Beloj kući, i to u roku od nekoliko sati.

Zašto je Vašington promenio ocenu?

Ranija procena je glasila da Rusija, iscrpljena ratom u Ukrajini, neće otvarati drugi front. Ta ocena je promenjena početkom ove godine, kada su se poklopila tri elementa: ukrajinski udari po ruskoj energetskoj infrastrukturi, spor napredak ruskih snaga na frontu uz velike gubitke i pritisak na Kremlj da pokaže neku pobedu.

Kao znake pripreme i izviđanja američki i evropski zvaničnici navode konkretne incidente: krstareće rakete koje su pale na poljsku teritoriju i dronove koji su ulazili u rumunski vazdušni prostor. Logika procene je obrnuta od dosadašnje. Putin nije opasniji kada napreduje, nego kada je pritisnut uza zid.

Baltik i Poljska kao najbliže mete

Litvanski ministar odbrane Robert Kaunas je 6. avgusta za LRT radio, pozivajući se na nove obaveštajne podatke, rekao:

„Kremlju, Putinu, potrebna je nova eskalacija, neka nova pobeda, a u tom slučaju su baltički region i Poljska najbliže mete.”

Izjava je došla posle niza incidenata sa dronovima u sve tri baltičke države. Na aerodromu u Lajpcigu je 5. avgusta dron udario u ukrajinski teretni avion, a nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint je taj slučaj opisao kao „scenario hibridnog napada”, bez pominjanja Rusije.

Nemačka procena i prazna skladišta

Načelnik Kopnene vojske Nemačke, general potpukovnik Kristijan Frojding, procenio je u junu ove godine da bi Rusija mogla da udari na NATO u roku od tri godine. Ta ocena se sada preklapa sa američkom, ali okvir koji dolazi iz Vašingtona je kraći za nekoliko meseci.

Uporedo sa procenama teče i drugi tok, materijalni:

• isporuke savezničkih raketa za protivvazdušnu odbranu Ukrajini pale su za dve trećine u prvoj polovini 2026. u odnosu na isti period 2025, rekao je Volodimir Zelenski
• Sjedinjene Države imaju manjak sopstvene municije, među ostalim raketa ATAKMS i prenosnih stingera, delom zbog isporuka Ukrajini
• američki predsednik Donald Tramp je 6. avgusta, na novi Zelenskijev zahtev za dalekometnim raketama, odgovorio da su rakete potrebne i samim Sjedinjenim Državama

Za Srbiju to nije apstraktna računica. Zemlja se graniči sa šest članica NATO-a: Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, a Alijansa na Kosovu drži i misiju KFOR. Kriza na istočnom krilu bi povukla saveznička sredstva i pažnju ka Baltiku i Poljskoj, a svaka nova runda sankcionog režima prema Moskvi po pravilu stiže i do pitanja koja Beograd godinama odlaže.

Front koji se pomerio 2.000 kilometara

Da rat odavno nije ograničen na liniju razdvajanja pokazao je i 7. avgust. Ukrajina je pogodila logistički centar kompanije Vajldberis u Jekaterinburgu, oko 2.000 kilometara od fronta, a prvi snimci dima nad objektom pojavili su se na ruskim mrežama oko 5 časova po lokalnom vremenu.

Guverner Sverdlovske oblasti je naveo da je nad regionom oboreno osam dronova, od kojih su tri pala na krov logističkog centra. Predstavnik ruskog predsednika u Uralskom federalnom okrugu Artem Žoga rekao je da nema povređenih i da je iz objekta evakuisano oko 800 ljudi.

Sledeći datum u ovom nizu tiče se i Srbije neposredno. Kijev independent je, pozivajući se na visokog ukrajinskog zvaničnika, najavio da Zelenski 8. avgusta prvi put dolazi u Srbiju.