Putin u Nju Delhiju: trupe u Ukrajini znače rat sa Rusijom

Ruski predsednik Vladimir Putin je sa margina samita BRIKS-a u Nju Delhiju prvi put izričito rekao da bi uvođenje evropskih trupa na teritoriju Ukrajine značilo rat sa Rusijom, i to u trenutku kada evropske prestonice tek razmatraju kakve bezbednosne garancije mogu ponuditi Kijevu. Za Beograd to nije udaljena tema: svaki pomak ka direktnom vojnom prisustvu zapadnih zemalja u Ukrajini menja bezbednosnu arhitekturu čitavog kontinenta, uključujući i onaj deo Evrope u kome Srbija vodi pregovore o članstvu, gde je usklađivanje spoljne politike sa Briselom, pa i prema Rusiji, jedno od otvorenih pitanja.

Putin je izjavu dao novinarima uz 18. samit BRIKS-a, a agencije se razilaze oko trenutka kada je to izgovorio. Indijski list Tribune India izjavu datira na 12. septembar, dok je nigerijski Vanguard prenosi već 11. septembra, navodeći da je Putin govorio u petak. Obe agencije prenose istu suštinu, ali sa različitim prevodom iste rečenice.

“Now they are talking about how they are thinking about bringing troops to the territory of Ukraine. This means war with Russia,” preneo je Tribune India Putinove reči novinarima u Nju Delhiju.

Vanguard istu izjavu prenosi nešto drugačije formulisanu: “At the moment, they say they are considering how to send troops onto Ukrainian territory. That means a war against Russia.” Razlika je u prevodu i formulaciji, ne u poruci: obe agencije prenose da Putin direktno povezuje razmeštanje zapadnih trupa u Ukrajini sa otvorenim sukobom Rusije i Evrope.

Za sada, prema navodima oba izvora, nijedna evropska zemlja nema trupe raspoređene na ukrajinskoj teritoriji. Vlade evropskih zemalja i dalje razgovaraju o obliku bezbednosnih garancija Kijevu, a slanje trupa se, prema pisanju Vanguarda, pominje već nekoliko godina, ali nikada nije sprovedeno. Moskva, s druge strane, prisustvo zapadnih trupa u Ukrajini već dugo naziva crvenom linijom koja ne sme biti pređena.

Putin je odbacio tvrdnje da Rusija predstavlja pretnju evropskim zemljama, i tu je ušao u širi istorijski argument:

“There is no such threat, and there has never been. We are not threatening European countries, nor are we going to threaten them. Why would we? No one seems to even consider that we have no grounds for any conflict with Europe. All issues were settled as a result of the Second World War. And what happened later, after the collapse of the Soviet Union, was done with the consent of the Russian Federation as the successor of the Soviet Union. Everything that runs counter to those arrangements runs counter to our interests and does not comply with the fundamental principles of international law and the UN Charter.”

Ruski predsednik je time povezao regionalne interese Rusije sa poretkom uspostavljenim posle Drugog svetskog rata i sa dogovorima iz perioda raspada Sovjetskog Saveza, tvrdeći da svako odstupanje od njih krši međunarodno pravo i Povelju Ujedinjenih nacija.

Vanguard prenosi i kraću varijantu iste ruske pozicije, u sopstvenom prevodu izjave: “We are not threatening and have no intention of threatening European countries,” rekao je Putin, uz optužbu da evropski lideri plaše sopstveno stanovništvo izmišljenom pretnjom iz Rusije, za koju je dodao da ne postoji i nikada nije postojala.

Da li se evropske trupe uopšte spremaju za Ukrajinu?

Prema dostupnim izvorima, ne, bar ne u praktičnom smislu. Nijedna evropska vlada do sada nije objavila raspoređivanje sopstvenih vojnika na ukrajinskom tlu, a ideja o silama koje bi trebalo da uveravaju Kijev u bezbednost kruži evropskim prestonicama već godinama, bez konkretnog ishoda. Ono što se promenilo jeste ton iz Moskve: umesto uopštenog upozorenja, Putin je sada upotrebio reč rat, direktno i bez ograde.

Diplomatski okvir oko ovog pitanja se u međuvremenu pomerio. Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof i savetnik Bele kuće Džared Kušner boravili su ovog meseca u Moskvi, a odmah posle tog putovanja sastali su se i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Rat, koji je počeo u februaru 2022. godine, ušao je u petu godinu, a Vašington i dalje pokušava ulogu posrednika između Kijeva i Moskve.

U Nju Delhiju je Putin, kako su Srpske novine ranije javile, sleteo uoči zvaničnog otvaranja samita, a u petak se sastao i sa indijskim premijerom Narendrom Modijem. Dvojica lidera razgovarali su o bližim trgovinskim vezama, uključujući sprovođenje Programa ekonomske saradnje do 2030. godine, kao i o saradnji u infrastrukturi, energetici, tehnologiji, odbrani i kulturi. Bio je to drugi susret dvojice predsednika za manje od dve nedelje, posle sastanka na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Biškeku 31. avgusta.

Za Srbiju, koja u spoljnoj politici balansira između Brisela i Moskve, Putinova izjava dolazi u trenutku kada se u Evropi tek oblikuje stav prema bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, pitanje koje će, kada dobije konačan oblik, direktno uticati i na uslove pod kojima zemlje regiona pregovaraju o članstvu u Evropskoj uniji. Sledeći jasniji signal iz Moskve i Brisela očekuje se tek kada evropske vlade budu morale da preciziraju šta bezbednosne garancije Kijevu zaista podrazumevaju.