Dodik Berlinu: PIK ne bira visokog predstavnika
Nemački ambasador Alfred Granas tvrdi da se visoki predstavnik u BiH imenuje samo konsenzusom u PIK-u, a Milorad Dodik i Ambasada Rusije odgovorili su da to telo nema takvo ovlašćenje.
Spor oko toga ko uopšte sme da imenuje visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini dobio je 6. avgusta novu rundu, a Beograda se tiče neposrednije nego što na prvi pogled deluje: od tumačenja Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma zavisi ko će narednih godina moći da nameće zakone u Republici Srpskoj i da smenjuje njene zvaničnike. Ambasador Nemačke u BiH Alfred Granas izjavio je da visoki predstavnik može biti imenovan isključivo konsenzusom u Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira, tela poznatijeg po skraćenici PIK. Predsednik SNSD-a Milorad Dodik odgovorio mu je istog dana objavom na mreži X, oštrije nego što je uobičajeno i u ovoj prepisci.
“Ambasador Njemačke Alfred Granas ili ne zna da čita ili svjesno laže. PIK je izmišljeno tijelo, nema nikakvog uticaja na izbor, imenovanje i potvrđivanje visokog predstavnika. Biraju ga strane potpisnice Dejtonskog sporazuma, potvrđuje Savjet bezbjednosti UN, tako piše u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma.”
Poruku je završio pitanjem upućenim lično ambasadoru, “Šta je tu teško razumjeti, gospodine ambasadore?”, i opaskom o tome šta jeste, a šta nije posao stranih diplomata u Sarajevu: “U Sarajevo ste došli da predstavljate Njemačku, ne da uređujete BiH. Držite se toga i prestanite da obmanjujete i lažete javnost.”
Zašto je rasprava o PIK-u više od pravničkog spora?
Sudaraju se dva čitanja istog teksta. Po berlinskom, saglasnost svih ambasadora u Upravnom odboru je uslov bez kojeg imenovanja nema. Po banjalučkom, jedini relevantni akteri su potpisnice mirovnog sporazuma i Savet bezbednosti UN, pa je sve ostalo praksa koja se vremenom pretvorila u pravilo.
Razlika nije akademska, jer visoki predstavnik raspolaže bonskim ovlašćenjima, dakle pravom da nameće zakone i smenjuje izabrane funkcionere. Ko god drži ključ imenovanja, drži i taj instrument. BiH je bez stalnog visokog predstavnika od kraja juna.
Moskva se vraća na 2021. godinu
Ambasada Rusije u BiH reagovala je istog dana i postavila pitanje zašto isti standard nije primenjen pre pet godina, kada u Upravnom odboru PIK-a nije bilo konsenzusa o imenovanju Kristijana Šmita.
“Vjerovatno zato što Berlin smatra svoj stav jedino ispravnim, a stav Moskve se može zanemariti”, naveli su iz ruske ambasade.
U istom saopštenju osporeni su i Granasovi stavovi o gasovodu Južni interkonektor. Ruska strana tvrdi da nemački ambasador istovremeno najavljuje oslobađanje BiH od ruskog gasa i priznaje da projekat otvara pitanja usklađenosti sa pravilima Evropske unije. Zatim je prešla na kupovinu tečnog gasa.
“Želeći da prekine snabdijevanje BiH ruskim gasom, Njemačka istovremeno, kao i mnoge evropske zemlje, i dalje kupuje ruski LNG, panično dopunjavajući prazne zalihe”, stoji u saopštenju.
Reagovanje je zaključeno ocenom da je reč o “licemjerju u punom sjaju”. Kupovine se, kako tvrde iz ambasade, ne vide u statistici jer idu preko posrednika.
Rok koji je prošao 14. jula
Hronologija objašnjava zašto se ovaj spor vodi baš sada. Šmit je ostavku podneo 10. maja 2026, posle pet godina na funkciji, a mesto je napustio krajem juna. Upravni odbor PIK-a sastao se početkom juna i nije se dogovorio o nasledniku, pa je američki diplomata Luis Krišok, dotadašnji Šmitov zamenik, 1. jula preuzeo dužnost vršioca dužnosti. To je tada predstavljeno kao privremeno rešenje sa rokom, najduže do 14. jula, do kada je očekivano imenovanje visokog predstavnika sa punim mandatom.
Rok je prošao pre skoro mesec dana. Sarajevo je i u avgustu bez stalnog visokog predstavnika, a spisak kandidata se nije promenio: italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi, iza kojeg su stale Sjedinjene Države, i francuski specijalni izaslanik za zapadni Balkan Rene Trokaz, kojeg podržavaju Pariz, London i Berlin. Granasova izjava o konsenzusu dolazi iz glavnog grada koji stoji iza druge opcije, i tako je i pročitana u Banjaluci.
Za Republiku Srpsku ovo nije novi front nego nastavak politike koja je već formulisana. Sredinom jula, posle sastanka delegacija SNSD-a i HDZ BiH u Mostaru, Dodik i Dragan Čović tražili su da se sve odluke visokih predstavnika proglase ništavnim i da vršilac dužnosti dobije jasan rok i izlaznu strategiju. Osporavanje načina imenovanja logičan je sledeći korak istog niza.
Praktična posledica je jednostavna. Svaka odluka koju Krišok potpiše u Sarajevu dolazi sa pitanjem koje mu Banjaluka postavlja unapred, po kom osnovu, a odgovor na to pitanje ne daje nijedan ambasador nego prvo naredni sastanak Upravnog odbora PIK-a, pa zatim Savet bezbednosti UN.
