Crna Gora odbacila najave o ulasku u novi vojni savez

Ministarstvo odbrane Crne Gore odbacilo je navode beogradskih medija da Podgorica pregovara o pristupanju odbrambenom mehanizmu koji su Hrvatska, Albanija i Priština uspostavile pre nešto više od godinu dana. Za Srbiju to nije udaljena tema: reč je o prvom regionalnom bezbednosnom formatu sklopljenom bez Beograda, a Crna Gora je suseda u kojoj se znatan deo građana nacionalno izjašnjava kao srpski i u kojoj svaka odluka o vojnim savezima ima i unutrašnju političku cenu.

Demanti je objavljen na Instagram nalogu ministarstva, uz oznaku „Lažna vijest”.

Zbog tačnog informisanja javnosti i sprječavanja širenja dezinformacija, ukazujemo da Crna Gora nije vodila razgovore o pristupanju navedenom vojnom savezu, niti planira da bude njegov dio. Sve tvrdnje koje sugerišu suprotno nijesu tačne.

Formulacija je tvrđa od uobičajene diplomatske uzdržanosti. Podgorica nije rekla da o tome još nije odlučeno niti da se razgovori vode na tehničkom nivou, nego da razgovora nije ni bilo. Povod su bili napisi u Beogradu koji su se pozivali na saznanja „Politike” da kontakti postoje i da bi približavanje Crne Gore tom formatu bilo proces, a ne jednokratan potez.

Šta je potpisano u Tirani i šta se od tada promenilo

Hrvatska, Albanija i Priština potpisale su 18. marta 2025. u Tirani zajedničku deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. Dokument predviđa jačanje vojne interoperabilnosti, zajedničke obuke i vežbe, saradnju odbrambenih industrija, razmenu informacija i koordinaciju u suočavanju sa hibridnim pretnjama.

Tokom 2026. taj papir je dobio operativni nastavak. U januaru je u Zagrebu održan sastanak direktora za odbrambenu politiku i naoružanje, a u februaru su se u Skadru okupili načelnici generalštabova Albanije i Hrvatske i komandant takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga, kada je dogovorena priprema konkretnih trilateralnih vojnih vežbi. Hrvatsko ministarstvo odbrane u aprilu je saopštilo da Zagreb i Tirana žele nastavak te trilateralne saradnje.

Uz sve to, nijedna odluka Vlade Crne Gore, poziv ni javno objavljen dokument o proširenju kruga potpisnica nisu objavljeni. Tvrdnja o kontaktima počiva na neimenovanim sagovornicima, a jedini zvaničan iskaz jedne od dve strane je onaj koji je stigao iz Podgorice.

Gde Crna Gora i Srbija već sede za istim stolom

U ovoj priči se najčešće preskače podatak da Crnoj Gori nikakav nov format ne treba da bi bila u istoj prostoriji sa Zagrebom, Tiranom i Prištinom. Ona je članica Američko-jadranske povelje A5, zajedno sa Sjedinjenim Državama, Hrvatskom, Albanijom, Severnom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, dok Priština u toj inicijativi učestvuje kao posmatrač. Isti posmatrački status u A5 ima i Srbija, što otežava čitanje po kojem je svaka jadranska odbrambena platforma po definiciji uperena protiv Beograda.

Hrvatska tokom 2026. predsedava A5 i kao prioritete je označila zajedničku obuku, regionalnu otpornost i civilno vojnu saradnju. U martu je predstavnica crnogorskog Ministarstva odbrane učestvovala na sastanku političkih direktora A5 u Hrvatskoj, u aprilu su u Zagrebu i na Udbini bili predstavnici oružanih snaga Hrvatske, Albanije i Crne Gore uz posmatrače iz Prištine, a u junu su iste strukture učestvovale u međunarodnoj sajber vežbi „Combined Adriatic Cyber Endeavour 2026”. Tadašnji albanski ministar odbrane Piro Vengu u decembru 2025. poručio je da članstvo Prištine u A5 vidi kao stratešku neophodnost.

Zašto je demanti stigao ovako brzo?

Odgovor je u sastavu crnogorskog biračkog tela, ne u vojnoj tehnici. Znatan deo građana Crne Gore izjašnjava se kao srpski, Srpska pravoslavna crkva uživa široko poverenje, a Srbiju najveći broj ljudi u toj zemlji doživljava kao najbližu državu u regionu, ne kao pretnju. Vlast u Podgorici u parlamentu se oslanja i na stranke koje su u nju ušle srpskim glasovima.

Zbog toga bi otvoreno svrstavanje uz format u kome je Priština potpisnica bilo skupo pre nego što bi uopšte postalo vojno sporno. Demanti je zato poruka koja ide u dva pravca istovremeno, prema Beogradu i prema domaćoj javnosti, i to je razlika u odnosu na ranije crnogorske reakcije na pisanje srpskih medija, koje su po pravilu bile mlake ili ih uopšte nije bilo.

Naredne tačke u kojima će se ova tema ponovo otvoriti već su poznate. Vlada Crne Gore priprema novu Strategiju nacionalne bezbednosti, koja treba da bude usaglašena sa promenjenim regionalnim okolnostima, a Zagreb, Tirana i Priština dogovorili su prve zajedničke vežbe čiji termin nije objavljen. Do tada u opticaju je jedan zvaničan podatak, onaj iz Podgorice: razgovora nije bilo.