Posle Knina, DORH dobio prijavu zbog povika protiv Srba

Tri hrvatske organizacije za ljudska prava podnele su 7. avgusta prijavu Ministarstvu unutrašnjih poslova Hrvatske, Državnom odvjetništvu (DORH) i pučkoj pravobraniteljici zbog povika protiv Srba na mimohodu ulicama Knina, snimljenih dva dana ranije, na obeležavanju 31 godine od akcije Oluja. Za čitaoca u Srbiji to nije udaljena vest iz susedstva, jer je reč o poklicima upućenim srpskoj nacionalnoj manjini u članici Evropske unije, a prijava je stigla pošto je DORH saopštio da povodom događaja u Kninu nije primio nijednu krivičnu prijavu.

Prijavu su podneli Centar za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka, Antifašistička liga Republike Hrvatske i Documenta. Potpisali su je izvršna direktorka Centra za mir Natalija Havelka, Vesna Teršelič iz Documente i predsednik Antifašističke lige Zoran Pusić. Osnov su javno dostupni video snimci nastali 5. avgusta u Kninu i objavljeni u elektronskim medijima i na društvenim mrežama.

Šta se čuje na snimcima iz Knina

Sa snimaka se, kako stoji u prijavi, čuju povici „Mi Hrvati ne pijemo vina, samo krvi četnika iz Knina” i „Boj se bije, bije, ustaški se barjak vije”, uz podizanje desne ruke. Među učesnicima mimohoda bili su, navode organizacije, pripadnici navijačke grupe Torcida i pojedini veterani.

Prijava obuhvata i nastup pevača Marka Skeje, koji je u Kninu izvodio pesmu „Jure i Bobana”. Za tu pesmu se, kako podnosioci navode, u javnosti i delu sudske prakse tvrdi da veliča pripadnike i ideologiju ustaškog pokreta. Organizacije u saopštenju izdvajaju i sastav mase koja je te poruke uzvikivala:

„Posebno zabrinjava činjenica da je u navedenom događaju sudjelovao velik broj mladih osoba koje su zajedno sa starijim sudionicima uzvikivale navedene poruke i koristile sporni pozdrav”

Tvrde da se tako normalizuju govor mržnje, istorijski revizionizam i veličanje totalitarnih ideologija. Kritikovale su i izostanak jasne osude jednog dela hrvatskih državnih zvaničnika, uz ocenu da „Vlada koja se takvim okupljanjima ne suprotstavlja ugrožava ustavni poredak Republike Hrvatske”.

Tri zahteva MUP-u, DORH-u i pravobraniteljici

Prijava traži konkretne radnje, a ne osudu:

• da se utvrdi identitet svih osoba koje su javno uzvikivale poruke kojima se podstiče mržnja ili nasilje i koristile zabranjenu fašističku simboliku
• da se ispita postoje li elementi krivičnog dela javnog podsticanja na nasilje i mržnju iz člana 325. Kaznenog zakona ili prekršaja protiv javnog reda i mira
• da nadležni preduzmu zakonom propisane mere protiv odgovornih i obaveste podnosioce o tome šta su uradili

Organizacije se pozivaju na izvorišne osnove hrvatskog Ustava, u kojima se nasleđe Nezavisne Države Hrvatske odbacuje kao izraz fašističkog režima, a antifašizam navodi među temeljima savremene hrvatske države.

Zašto je prijava podneta tek 7. avgusta?

Zato što je do tada, formalno, predmeta nije ni bilo. DORH je posle objave snimaka saopštio da nijednu krivičnu prijavu povodom Knina nije primio, pa je javna rasprava ostala na nivou reakcija i demantija. Podnošenjem pisane prijave sa zahtevom za obaveštenje o preduzetim radnjama, tužilaštvo dobija dokument na koji mora da odgovori.

Ista godišnjica u Kninu, o kojoj smo pisali i povodom dodatka najavljenog za oko 200.000 hrvatskih branitelja, tako dobija i pravni nastavak, i to dva dana posle samog mimohoda.

Pupovac objavio snimke sa iste proslave

Poslanik u Hrvatskom saboru i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac prikazao je na vanrednoj konferenciji za novinare u Zagrebu 7. avgusta snimke sa te proslave. Među njima je i kadar iz jednog kafića, u kojem se peva „Drinu ćemo pregaziti, a Srbiju zapaliti”, kao i poklič „O Hrvatska, nezavisna država”. Ulicama Knina orio se i uvredljiv poklič na račun Svetog Save.

„Oni koji ovo godinama pokušavaju da prošvercuju kao čin rodoljublja ozbiljno narušavaju istinski patriotizam. Oni koji misle da je ovo demokratija i na to okreću glavu, greše jer ovo nije demokratija, ovo je opak napad na demokratiju”

Pupovac je tražio da pravosuđe reaguje po službenoj dužnosti i naveo da institucije na takve poruke godinama ne odgovaraju.

Šta sledi za MUP i DORH

Prva prepreka je identifikacija. Prijava se ne odnosi na pojedinca nego na masu na javnom skupu, snimljenu iz nekoliko uglova, pa utvrđivanje ko je tačno uzvikivao sporne poruke pada na policiju pre nego što tužilaštvo uopšte odluči hoće li otvoriti predmet po članu 325.

Za Srbe u Hrvatskoj i za odnose Beograda i Zagreba, ishod ovog predmeta je merljiviji od svake izjave, jer se po njemu vidi da li se odredba o javnom podsticanju na mržnju primenjuje i kada je učesnika više hiljada. Organizacije su tražile da ih MUP i DORH obaveste o preduzetim merama, i taj odgovor je sledeća tačka u kojoj će se videti ide li prijava dalje ili se gasi u fioci.