Crna Gora odlazak u Knin pravda diplomatskom praksom

Otpravnik poslova Ambasade Crne Gore u Zagrebu predstavljao je svoju državu na obeležavanju 31. godišnjice hrvatske vojne akcije Oluja u Kninu, dok na centralnom komemorativnom skupu za stradale i prognane Srbe, održanom dan ranije u Mrkonjić Gradu, iz Podgorice nije došao niko. Za Beograd to nije protokolarno pitanje. Reč je o susednoj državi u kojoj živi brojna srpska zajednica, o savezniku Hrvatske u NATO i o kandidatu koji je u završnoj fazi pregovora sa Evropskom unijom, pa je odluka odmah pročitana kao politički signal, a ne kao rutina ambasade.

Šta je saopštilo crnogorsko ministarstvo

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore obrazložilo je 4. avgusta da prisustvo predstavnika te države na proslavi Dana pobjede i domovinske zahvalnosti odražava poštovanje prema državi domaćinu i njenim institucijama, kao i posvećenost njegovanju dobrosusedskih odnosa, otvorenog dijaloga i regionalne saradnje.

„Poziv za prisustvo Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova Republike Hrvatske redovno dostavlja svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima akreditovanim u Republici Hrvatskoj, uključujući Ambasadu Crne Gore u Zagrebu. Tokom protekle decenije, Crna Gora je ovom događaju prisustvovala u kontinuitetu preko predstavnika svog diplomatsko-konzularnog predstavništva u Zagrebu”

Iz ministarstva su naveli da su tu ulogu, zavisno od okolnosti i organizacije rada predstavništva, imali otpravnici poslova, diplomatski službenici ambasade, specijalni savetnici i vojni izaslanici. „I ove godine, u skladu sa tom praksom, Crnu Goru će predstavljati otpravnik poslova Ambasade Crne Gore u Zagrebu”, saopšteno je iz Podgorice. Ime diplomate nije objavljeno.

Podgorički mediji potez vlade tumače diplomatskom praksom i savezništvom sa Hrvatskom u NATO, dok izostanak u Mrkonjić Gradu nije propraćen nikakvim obrazloženjem.

Spuštanje ranga od 2018, bez ijednog izostanka

Crnogorsko obrazloženje o „kontinuitetu” ima pokriće u brojkama, ali te iste brojke pokazuju i nešto što u saopštenju ne piše: rang predstavnika opada iz godine u godinu, a samo prisustvo se ne dovodi u pitanje.

• 2018: državu predstavlja vojni ataše, pukovnik Ivan Mašulović. Fotografije crnogorskog oficira ispred hrvatske zastave izazvale su osude u Srbiji.
• 2019: u Kninu je ambasador Boro Vučinić.
• od 2020 do 2024: dolaze diplomate iz ambasade u Zagrebu.
• 2025: državu predstavlja otpravnica poslova Jelena Ražnatović.
• 2026: otpravnik poslova, čije ime nije saopšteno.

Prelomna tačka je avgust 2025, kada je ministar odbrane Dragan Krapović doneo zvaničnu odluku da Ministarstvo odbrane i Vojska Crne Gore ne učestvuju ni na vojnoj paradi u Zagrebu ni na proslavi u Kninu. Vojni deo predstavljanja je tada povučen, diplomatski nije. Podgorica je time dobila formulu koju koristi i danas: uniforma se sklanja, ambasada ostaje.

Ko je i na kom nivou doneo odluku?

Predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković ocenio je odluku kao duboko pogrešan i sramotan politički čin i zatražio od Vlade Crne Gore da javnosti kaže ko je, na kom nivou i u čije ime doneo odluku o slanju predstavnika u Knin. Poručio je da je poražavajuće što takva odluka dolazi od vlasti u kojoj učestvuju i politički predstavnici koji sebe nazivaju Srbima.

„Ne tražimo od Crne Gore da se svađa sa bilo kim niti da ugrožava odnose sa susednim državama. Tražimo samo elementarno poštovanje prema ljudima koji su izgubili svoje najbliže i prema porodicama koje su u izbegličkim kolonama napustile svoje domove”

Dajković je dodao i da se pomirenje među narodima regiona ne može graditi tako što će se jedne žrtve poštovati, a preko drugih preći ćutke. Saopštenje Ministarstva vanjskih poslova, jedini zvanični dokument koji je Podgorica objavila povodom odlaska u Knin, na to pitanje ne odgovara: u njemu se govori o pozivu hrvatskog ministarstva i o praksi ambasade, a ne o tome ko je odluku doneo.

Reakcije iz Beograda i iz Mrkonjić Grada

Centralni komemorativni skup održan je 4. avgusta uveče na Trgu kralja Petra Prvog Karađorđevića u Mrkonjić Gradu, gde su Srbija i Republika Srpska zajedno obeležile Dan sećanja na stradale i prognane. Skupu je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a predstavnika Crne Gore nije bilo.

„Zvanična Crna Gora učestvuje u proslavi ‘Oluje’, a nikoga nije poslala na komemorativno sjećanje na stradale Srbe u Mrkonjić Gradu. Hvala Vladi Crne Gore. Ovo nije kraj, već tek početak takvih odluka”

Vučić je ocenio i da su očekivanja dela javnosti posle političkih promena u Crnoj Gori 2020. bila prevelika, te da Srbija mora da nastavi da podržava Republiku Srpsku i srpski narod u Crnoj Gori. „Dobro je da sve te činjenice možemo da saberemo, jer ćemo biti pripremljeniji za političke događaje koji dolaze”, rekao je predsednik Srbije tokom boravka u Republici Srpskoj.

Sa istog skupa oglasio se i lider Demokratske narodne partije Milan Knežević, koji je crnogorsku vlast optužio da zabija nož u leđa Srbima.

„Bio bih najsrećniji da pored ovih svetih grbova Republike Srbije i Republike Srpske bude i naš crnogorski barjak, ili crnogorski krstaš barjak, sa kojim smo zajedno sa braćom Srbima iz Srbije i Republike Srpske, otkad je sveta i veka, bili u svakoj pobedi i u svakom porazu. Nažalost. Zvanična i odnarođena Crna Gora odlučila je da svoju zastavu i svoj barjak odnese sutra u Zagreb i da je stavi pored šahovnica, i tako još jedanput zabode nož u bratsko srce i bratska leđa, i srpskom narodu i Republici Srbiji i Republici Srpskoj”

Iz Socijalističke narodne partije Bogdan Božović ocenio je da odluka ignoriše osećanja velikog broja građana Crne Gore koji Oluju doživljavaju kao simbol progona.

Kako se potez čita u diplomatiji

Karijerni diplomata Zoran Milivojević smatra da rang izaslanika nije presudan i da je sama činjenica prisustva dovoljno jasna.

„Crna Gora će biti u Kninu i to govori o zvaničnom stavu te države”

Po njegovoj oceni, izostanak u Mrkonjić Gradu je jednako izjava o stavu kao i dolazak u Knin, a takva politika odudara od položaja i statusa srpskog naroda u toj državi. Milivojević povezuje to i sa završnom fazom pregovora Crne Gore o prijemu u Evropsku uniju, u kojoj se, kako tvrdi, Podgorica odriče dela suvereniteta.

Ono što se iz ovog niza vidi jeste da odluka o Kninu nije jednokratna: menjao se rang izaslanika i menjale su se vlade u Podgorici, ali nijedne godine od 2018. crnogorska zastava nije izostala iz Knina, kao što ove godine nije stigla ni u Mrkonjić Grad. Vučićeva rečenica da je ovo tek početak takvih odluka biće proverljiva na svakoj sledećoj godišnjici.