Knin i Mrkonjić Grad: obeležavanje Oluje u dva datuma
Plenković je potvrdio da hrvatski državni vrh 5. avgusta ide u Knin, a Srbija i Republika Srpska Dan sećanja obeležavaju 4. avgusta u Mrkonjić Gradu. Program u Kninu poznat je do minuta.
Hrvatski premijer Andrej Plenković potvrdio je 30. jula, posle poslednje sednice Vlade u Banskim dvorima pred letnju pauzu, da će državni vrh Hrvatske 5. avgusta biti u Kninu. Time je zaokružen kalendar koji je Beograd postavio dve nedelje ranije: obeležavanje Oluje ove godine ima dva državna programa, dva susedna datuma i dva zvanična naziva za isti događaj.
Za Srbiju to nije udaljena tema. Po podacima srpskih institucija, u operaciji koja je počela 4. avgusta 1995. na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije proterano je više od 220.000 Srba, a evidentirano je 1.903 ubijenih i nestalih, među kojima 1.247 civila. Zbog toga se raspored obeležavanja u prvoj nedelji avgusta u Beogradu, Zagrebu i Banjaluci čita kao politički podatak, ne kao protokol.
Šta je u programu u Kninu?
MUP Hrvatske objavio je satnicu 24. jula, šest dana pre Plenkovićeve potvrde. Organizator je Vlada Republike Hrvatske, a koordinator Organizacionog odbora centralne proslave je Darko Nekić, državni sekretar u Ministarstvu hrvatskih branitelja.
- 6.30, budnica ulicama Knina, od vojarne 4. gardijske brigade preko Trga Oluje do mosta na Krki
- 7.30, misa u crkvi Gospe Velikog hrvatskog krsnog zavjeta
- 9 časova, odavanje počasti kod spomenika Hrvatska pobjeda Oluja 95 na Trgu dr Ante Starčevića
- 9.40, centralna svečanost na stadionu NK Dinara i na kninskoj tvrđavi, uz direktan prenos Hrvatske radio-televizije
- 12 časova, prijem za maratonce, bicikliste i motocikliste
- 21 čas, koncert Grada Knina
Izložba vojne opreme i naoružanja otvorena je od 8 do 16 časova u Ulici dr Franje Tuđmana. Na centralnoj svečanosti čitaju se imena poginulih i nestalih u Oluji, a čitaju ih sinovi poginulih hrvatskih branitelja. Obeležava se 31. godišnjica vojno-policijske operacije, zajedno sa Danom pobede i domovinske zahvalnosti i Danom hrvatskih branitelja.
Plenković je datum opisao kao jedan od najvažnijih u novijoj hrvatskoj istoriji.
“Sve pripreme su u toku i naravno da ćemo biti tamo s hrvatskim braniteljima, hrvatskom vojskom i policijom. To je jedan od najvažnijih dana u modernoj hrvatskoj istoriji.”
Sednica posle koje je to rekao bila je poslednja pred letnju pauzu, a sledeća sa fizičkim prisustvom zakazana je za 20. avgust. Do tada hrvatski politički kalendar praktično nema drugu tačku osim Knina.
Odgovor iz Banjaluke stigao je istog dana
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić reagovao je 30. jula, u izjavi za agenciju Srna, i Oluju opisao kao pogrom, progon i ubijanje srpskog naroda.
“Istovremeno su lansirane brojne laži i manipulacije o srpskoj krivici kako bi se stvorio alibi za najveći pogrom i etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata.”
Stevandić je tvrdio i da su pred Haškim tribunalom Srbi uglavnom osuđivani za etničko čišćenje, iako su, kako je rekao, sami doživeli najveće.
Mrkonjić Grad, dan ranije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je još 18. jula da će Srbija i Republika Srpska Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u Oluji obeležiti 4. avgusta u Mrkonjić Gradu. “Pozivamo sve krajiške Srbe i sve druge da nam se pridruže na ovom obilježavanju”, rekao je tada, uz najavu da će pre skupa pokušati da obiđe obnovljenu porodičnu kuću u Čipuljiću.
Redosled najava je i sam podatak. Beograd je datum objavio prvi, hrvatsko ministarstvo je satnicu objavilo šest dana kasnije, a politička razmena je usledila tek 30. jula, kada su Plenković i Stevandić progovorili u razmaku od nekoliko sati.
Šta je sud utvrdio, a šta nije
Presudom od 3. februara 2015. Međunarodni sud pravde odbio je i hrvatsku i srpsku tužbu za genocid, uz ocenu da genocidna namera nije dokazana. Sud je konstatovao da su nad Srbima činjeni zločini i da je bilo prisilnog raseljavanja, ali formalnu pravnu kvalifikaciju Oluje kao etničkog čišćenja nije doneo. Ta razlika se u regionalnim raspravama redovno gubi, a upravo ona objašnjava zašto obe strane iz iste presude izvlače potvrdu svoje verzije.
Struktura žrtava ostaje najteži deo bilansa. Po podacima udruženja Veritas, među stradalim civilima većinu su činile starije osobe, oko 66 odsto, a od njih je približno tri četvrtine bilo starije od 60 godina. Tanjug procenjuje da je proterano između 220.000 i 250.000 Srba i da je oko 2.000 ljudi ubijeno ili se i dalje vodi kao nestalo.
Dva programa razdvaja jedan dan i stotinak kilometara. Razliku u sadržaju najbolje pokazuju sami nazivi: u Kninu je to Dan pobede i domovinske zahvalnosti, u Mrkonjić Gradu Dan sećanja na stradale i prognane.
