Godišnjica Oluje u Kninu: dodatak za 200.000 branitelja
Centralna svečanost održana je na stadionu NK Dinara, a premijer je najavio da na jesen u Sabor idu izmene dva zakona sa dodatkom na penziju prema dužini ratnog puta.
U Kninu, gradu u kome je do avgusta 1995. živelo blizu 10.000 Srba od ukupno oko 12.000 stanovnika, danas je održana centralna svečanost povodom 31 godine od vojno-redarstvene operacije Oluja. Sa te svečanosti stigla je i najava koja zadire u budžet: premijer Andrej Plenković rekao je da će na jesen Vlada poslati Saboru izmene dva zakona koje bi obuhvatile oko 200.000 ljudi.
Koga tačno obuhvata najava od 200.000 branitelja
Plenković je najavio dodatak uz penziju čiji bi iznos zavisio od dužine učešća u odbrani Hrvatske, povećanje najnižih braniteljskih penzija po istom kriterijumu i ukidanje poslednjeg smanjenja penzija pripadnicima vojske i policije, onog koje je uvedeno 2002. godine. Prethodna dva smanjenja ukinuta su 2017. i 2022., pa je ovo treći potez iste vrste u devet godina.
„Tim ćemo izmjenama obuhvatiti oko 200.000 hrvatskih branitelja”
Najava ima i unutrašnjopolitičku pozadinu koja se u Kninu nije pominjala. Vladajući HDZ je ranije odbio sličan predlog platforme Možemo, pa sada isti mehanizam ulazi u proceduru kao vladin. Konkretni iznosi dodatka, formula obračuna i početak primene biće poznati tek kada tekst izmena bude zvanično predstavljen.
Kako je izgledao dan u Kninu
Program je počeo u 6.30 tradicionalnom budnicom koja je krenula iz vojarne 4. gardijske brigade Pauci i prošla Ulicom kralja Tomislava, Trgom Oluje, Ulicom dr Franje Tuđmana i Trgom dr Ante Starčevića do mosta na Krki. Građani su u grad počeli da pristižu već od 6 sati.
- u 7.30 služena je misa u Crkvi Gospe Velikog Hrvatskog Krsnog zavjeta, koju su predvodili vojni ordinarijus Jure Bogdan i šibenski biskup Tomislav Rogić
- u 9.00 venci su položeni kod Spomenika hrvatskoj pobjedi Oluja 95 na Trgu dr Ante Starčevića, a polagale su ih porodice poginulih, ratni zapovednici, braniteljska udruženja i državni vrh
- u 9.40 počela je centralna svečanost na stadionu NK Dinara, posle koje je na Kninskoj tvrđavi uz himnu podignuta hrvatska zastava
Ispaljen je 31 počasni plotun, pročitana je povesnica operacije i imena poginulih i nestalih boraca, a održan je i minut ćutanja. U vazdušnom delu programa leteli su borbeni avioni Rafal, helikopteri Mi-171Sh, OH-58D Kiowa Warrior, UH-60M Black Hawk i AgustaWestland AW139, četiri padobranca skočila su sa zastavama, a nastupila je i akrobatska grupa Krila Oluje. Na taktičko-tehničkom zboru prikazana su borbena vozila Patria, M-ATV i HMMWV, višecevni lanser BM-21 Grad, protivvazdušni sistem Mistral-3 i bespilotne letelice.
Procenjuje se da je u obeležavanju učestvovalo oko 10.000 ljudi. Od 11.30 do 14.00 delio se vojnički pasulj, a koncert na kninskom trgu zakazan je za 21.00.
Odbrana, naoružavanje i poruke sa bine
Plenković je govor o Oluji povezao sa ratom u Ukrajini i sukobima na Bliskom istoku, tvrdeći da članstvo u Evropskoj uniji i NATO ne garantuje trajnu sigurnost granica.
„Hrvatska nikome ne prijeti, ali se ne boji nikoga. Na svaku prijetnju svojoj sigurnosti mora biti sposobna odgovoriti.”
Isti argument premijer je upotrebio i za obrazloženje nabavki, od aviona Rafal i helikoptera Black Hawk do tenkova Leopard, artiljerijskih sistema Caesar i bespilotnih letelica Bayraktar.
„Oružane snage moraju se razvijati u miru kako bi njihova snaga spriječila da rat uopće započne.”
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović govorio je o praksi uvedenoj 2012, po kojoj se na svečanosti u ime boraca obraća borac.
„Ta praksa traje do danas i jako je dobra jer se u stvari od branitelja, onih koji su sudjelovali u tim operacijama, najtočnije i najvjerodostojnije, a s odmakom vremena i najhladnije, može čuti što se događalo.”
Predsednik Sabora Gordan Jandroković poruku je pomerio ka spoljnoj politici rečenicom „Nismo država čiju sudbinu kroje drugi nego akter koji preuzima odgovornost”, dok je potpredsednik Vlade i ministar odbrane Ivan Anušić rekao: „Ono što je započelo 1991., završili smo 1995., pobijedili smo u ratu”.
Brojke koje stoje u saopštenju MORH-a
Prema podacima Ministarstva odbrane Hrvatske, operacija je trajala od 4. do 7. avgusta 1995, u njoj je učestvovalo oko 200.000 vojnika i policajaca, a obuhvatila je 10.400 kvadratnih kilometara ili 18,4 odsto teritorije Hrvatske. MORH navodi 243 poginula, 1.430 ranjenih i dva nestala hrvatska branitelja.
Plenković je u Kninu rekao i da se i dalje traga za 1.725 nestalih osoba i da to pitanje ostaje jedno od ključnih u odnosima sa Srbijom. Time je jedina tačka ceremonije koja se tiče Beograda ostala vezana za dosijee, arhive i lokacije grobnica, a ne za političke ocene operacije.
Pitanje o Kundidu
Novinar Nove TV Ivan Kaštelan pitao je premijera da li je razgovarao sa načelnikom Glavnog štaba Tihomirom Kundidom, sa kojim se prvi put našao na istom mestu posle njihovog javnog sukoba oko odlaska na vojnu paradu u Parizu.
„Pozdravili smo se.”
Iz Knina se, dakle, državni vrh razišao sa dva otvorena datuma. Jedan je jesenja sednica Sabora, na kojoj se vidi koliko dodatak zaista vredi po godini ratnog puta. Drugi je 18. novembar u Vukovaru, gde smo ovog leta već pratili kako obeležavanje ulazi u politički spor, tada oko Tompsonovog koncerta i poziva na bojkot.
