Ko vodi institucije BiH: računica iz Predstavničkog doma

Poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Šemsudin Mehmedović, iz stranke Naprijed, izneo je danas na konferenciji za novinare računicu po kojoj Srbi i Hrvati rukovode sa 27 od 33 državne institucije BiH, dok Bošnjaci vode šest, i pozvao poslanike koji sebe vide kao probosanske da to pitanje otvore zajednički. Beogradu ta računica nije udaljena tema, jer se tiče udela Srba, jednog od tri konstitutivna naroda, u upravi susedne države i u telima sa kojima srpske institucije svakodnevno rade.

U procentima, po Mehmedovićevoj računici, to je 81 odsto institucija na jednoj i 19 odsto na drugoj strani. Sličan odnos, tvrdi on, važi i unutar izvršne vlasti: u tekućem mandatu Saveta ministara BiH, od 58 rukovodećih državnih službenika, njih 11 su Bošnjaci, što je opet 19 odsto.

Gde su brojke najoštrije

Mehmedović je naveo institucije u kojima je, po njegovim podacima, odstupanje najveće:

• u Ministarstvu finansija i trezora i u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Srbi čine više od 50 odsto zaposlenih
• u Institutu za standardizaciju BiH Srba je 65 odsto, a Bošnjaka 19 odsto, i među četvoro rukovodećih državnih službenika nema nijednog Bošnjaka
• u sektoru Regulatorne agencije za komunikacije u Banjaluci svi zaposleni su Srbi
• u sedištu Agencije za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje u Mostaru svih osam zaposlenih su Hrvati

Zbirno, kaže Mehmedović, u 75 institucija BiH zaposleno je skoro 800 Bošnjaka manje nego što predviđa zakonom utvrđen broj. Kao najodgovorniju za takvo stanje imenovao je direktorku Agencije za državnu službu BiH Anitu Markić, uz tvrdnju da se godinama sprovode namešteni konkursi.

Šta je predložio i zašto predlog nije prošao?

Njegov predlog izmena Zakona o upravi predviđao je da se, kada je u nekom organu zaposleno manje od deset odsto od zakonom utvrđenog broja koji pripada jednom konstitutivnom narodu ili Ostalima, upražnjena radna mesta prioritetno popunjavaju kandidatima iz nedovoljno zastupljene grupe. Predlog su, kaže, odbili poslanici HDZ-a i SNSD-a. Još pre tri godine tražio je od upravnog inspektora da u osam konkretnih institucija naloži otklanjanje neravnoteže, ali reakcije, tvrdi, nije bilo.

Zato je poziv koji je uputio bio upućen sopstvenoj političkoj strani, a ne suprotnoj.

“Trebamo da se ujedinimo na rješavanju ovog pitanja, da prestanemo prebacivati odgovornost jednih sa drugih”, rekao je Mehmedović. Naglasio je pritom da ne traži otkaze za Srbe i Hrvate zaposlene u državnim institucijama, nego primenu Ustava BiH i ranijih odluka Ustavnog suda BiH.

Paket pravilnika u 28 institucija

Drugi deo njegovog izlaganja odnosio se na dnevni red Saveta ministara. Mehmedović tvrdi da je pripremljen paket izmena pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji u 28 državnih institucija, i to, kako kaže, pet meseci pred opšte izbore, čime bi bilo zaposleno više stotina stranačkih kadrova. Po njegovim informacijama, uz predloge tih pravilnika nisu dostavljena pozitivna mišljenja Ureda za zakonodavstvo, iako to Poslovnik Saveta ministara traži.

Od tih 28 institucija, navodi, Bošnjaci rukovode sa sedam, odnosno 25 odsto, i to onima koje zapošljavaju mali broj ljudi. Poslednji deo poruke uputio je zameniku predsedavajuće Saveta ministara.

“Na kraju, posebno se obraćam zamjeniku predsjedavajuće Vijeća ministara Zukanu Helezu, koji ima mehanizam da zaustavi sve ovo, ali i ostalim ministrima Bošnjacima, ne možete reći da niste znali”, rekao je Mehmedović.

Njegov zahtev naslanja se na dokument koji već postoji: Specijalni izveštaj Institucije ombudsmena za ljudska prava o zastupljenosti konstitutivnih naroda i Ostalih u institucijama i regulatornim telima, objavljen 2020. godine, o čijem sprovođenju je Parlamentarna skupština BiH trebalo da bude izveštena još 2022. Uz to, registar zaposlenih državnih službenika u kojem se vode i podaci o nacionalnoj pripadnosti, propisan izmenama Zakona o državnoj službi u institucijama BiH, imao je rok 23. mart ove godine i još nije uspostavljen.