Vrhovni sud pustio balsku dvoranu Bele kuće, Roberts protiv

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je 31. avgusta 2026. odluku koja je važna i daleko izvan Vašingtona, jer pokazuje koliko sudovi mogu, a koliko ne mogu da uzdrže izvršnu vlast kada predsednik odluči da gradi mimo saglasnosti Kongresa. Za balkanske diplomatske kancelarije, uključujući Beograd, koje prate koliko dugo će drugi mandat Donalda Trampa oblikovati odnos SAD prema sopstvenim institucijama, presedan o granicama predsedničke moći nosi težinu i van pitanja arhitekture Bele kuće.

Sud je odnosom glasova pet naprema četiri ukinuo zabrane nižih sudova i dozvolio da se gradnja balske dvorane na mestu nekadašnjeg istočnog krila Bele kuće nastavi. Predsednik suda Džon Roberts je, po prvi put u nekom Trampovom predmetu, glasao protiv sopstvene konzervativne većine. Predmet se pred sudom vodio kao Služba nacionalnih parkova protiv Nacionalnog fonda za očuvanje istorijskog nasleđa. Rešenje većine je nepotpisano, bez navedenog autora, što je uobičajena praksa suda kada odlučuje po hitnom postupku. Za nastavak gradnje glasali su sudije Klarens Tomas, Semjuel Alito, Nil Gorsač, Bret Kavano i Ejmi Koni Baret, dok su protiv, uz Robertsa, bile sudije Sonja Sotomajor, Elena Kejgan i Ketandži Braun Džekson.

Objekat vredan 400 miliona dolara

Reč je o zdanju površine 90.000 kvadratnih stopa, mestimično visokom do 70 stopa, koje se pet spratova ukopava pod zemlju. Ukupna vrednost projekta procenjena je na 400 miliona dolara, od čega je do sada prikupljeno 335 miliona iz privatnih donacija. Radovi su, prema podacima iznetim pred sudom, 65 odsto završeni, a njihov kraj se očekuje u avgustu 2028. godine, kada će Trampu u mandatu ostati još svega pet meseci.

Rušenje istočnog krila Bele kuće počelo je u oktobru 2025. i završeno je već u decembru iste godine, pre nego što je gradnja nove balske dvorane i podzemnog vojnog objekta uopšte krenula punim tempom.

Petnaest meseci pravne bitke

Prvostepeni federalni sud je u martu 2026. zabranio nastavak nadzemnih radova, a Apelacioni sud okruga Kolumbija je tu zabranu potvrdio 7. avgusta 2026. Roberts je sredinom avgusta privremeno dozvolio da radovi na dvorani nastave dok Vrhovni sud ne odluči o zahtevu Trampove administracije za hitnu meru, čime je celom sudu ostavio vreme da razmotri predmet u celini.

Nacionalni fond za očuvanje istorijskog nasleđa je tužbu protiv projekta oslonio na izjavu svoje članice Alison Hogland, stručnjakinje za zaštitu istorijskog nasleđa iz Vašingtona, koja je tvrdila da bi joj pogled na dovršenu dvoranu naneo štetu jer redovno obilazi okolinu Bele kuće.

Zašto Vrhovni sud kaže da Nacionalni fond nema pravo da tuži

Većina je zaključila da tužilac verovatno nema pravni interes po članu tri Ustava da uopšte pokrene spor pred federalnim sudom.

“Više puta smo utvrdili da puka uvreda, neslaganje ili odbojnost ne predstavljaju konkretnu i pojedinačnu povredu”, navela je većina u nepotpisanom rešenju. “Uznemirenost zbog tuđih aktivnosti ili neslaganje sa njima nije osnov po članu tri da tužilac pokrene federalni postupak.”

Sud je pritom izričito naveo da nije odlučivao o zakonitosti samog projekta, nego isključivo o tome da li Nacionalni fond ima pravo da ga osporava pred sudom. Članovi vlade i šefovi agencija, među njima i rukovodstvo obaveštajnih službi i Sekretarijata za vojsku, dostavili su sudu izjave da su visina i masa zgrade neophodne kako bi se podzemni vojni objekat zaštitio od kinetičkih udara, argument koji je u odluci prihvaćen kao dovoljan razlog da interes u nastavku radova preteže nad interesom tužioca.

Roberts u disentu: “Bela kuća nije bilo koja zgrada”

U izdvojenom mišljenju, kome su se pridružile sudije Sotomajor, Kejgan i Braun Džekson, Roberts je ocenio da je gradnja balske dvorane verovatno nezakonita jer je Kongres nije odobrio, i stao je iza argumenta da Alison Hogland ima pravo da tuži.

“Bela kuća nije bilo koja zgrada, a kada je reč o očuvanju istorijskog nasleđa, Hogland nije bilo koja osoba”, napisao je predsednik Vrhovnog suda u izdvojenom mišljenju uz rešenje od 31. avgusta. “U propustu da to uvidi, sud pogrešno shvata povredu tužioca i dozvoljava da se verovatno kršenje ovlašćenja Kongresa nastavi.”

Reakcije: od Trampa do čelnika Nacionalnog fonda

Sam Tramp je odluku pozdravio na mreži Truth Social, ocenivši da će balska dvorana biti jedna od najvećih ikada podignutih u Vašingtonu i najavivši da će ceo kompleks, uključujući vojne objekte, biti završen do leta 2028. godine. Brent Legs, predsednik i izvršni direktor Nacionalnog fonda za očuvanje istorijskog nasleđa, poručio je da je organizacija duboko razočarana odlukom, ali je istakao da ona ne rešava suštinsko pitanje da li predsednik sme jednostrano da ruši i preuređuje Belu kuću bez odobrenja Kongresa.

Da li je dvorana uopšte zakonita?

To pitanje ostaje otvoreno. Vrhovni sud je namerno izbegao da na njega odgovori, a pravni argument administracije i dalje počiva na tumačenju da zakonska formulacija o poboljšanju Bele kuće obuhvata i gradnju potpuno novih objekata, ne samo održavanje postojećih. Taj stav je u izdvojenom mišljenju uz raniju odluku Apelacionog suda okruga Kolumbija branila sudija Neomi Rao, dok je prvostepeni sud smatrao da reč poboljšanje ne ide dalje od redovnog održavanja.

Za Trampovu administraciju sadašnja odluka je pobeda u trci s vremenom: gradnja je već 65 odsto završena, a obustavljanje bi oštetilo napola podignutu konstrukciju. Konačna presuda o tome da li je predsednik uopšte imao ovlašćenje da sruši istočno krilo i podigne balsku dvoranu bez saglasnosti Kongresa tek predstoji, dok se u Vašingtonu već broje meseci do avgusta 2028, roka do kog bi kompleks trebalo da bude gotov.