Tramp i Dmitrijev u Beloj kući, Abu Dabi domaćin pregovora
Američki predsednik se u četvrtak privatno sastao sa Putinovim specijalnim izaslanikom, a američka delegacija 10. i 11. novembra posreduje ruskim i ukrajinskim predstavnicima.
Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Država, izjavio je u četvrtak 5. novembra da se u Beloj kući privatno sastao sa Kirilom Dmitrijevom, specijalnim izaslanikom ruskog predsednika Vladimira Putina, ali nije otkrio o čemu su razgovarali. Vest se tiče i Srbije, kandidata za članstvo u Evropskoj uniji: istovremeno kad se u Vašingtonu sastaju Rusi i Ukrajinci, u Briselu se razgovara o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, a ishod tih razgovora oblikuje prostor u kome se nalazi i Beograd.
Bio je to prvi neposredni kontakt američkih i ruskih zvaničnika posle američkih međuizbora 3. novembra, na kojima su demokrate preuzele kontrolu nad Kongresom od republikanaca. Tramp se istog dana nije sastao sa ukrajinskom delegacijom koja je bila u Beloj kući.
Šta je Tramp poručio novinarima?
Američki predsednik je u Ovalnoj kancelariji pred novinarima govorio o izgledima za dogovor, a sadržaj razgovora sa Dmitrijevom je ostavio po strani. Rekao je:
„Mislim da ćemo biti veoma blizu rešavanja pitanja Rusije i Ukrajine.“
Na to je nadovezao i širu najavu: „Biće sporazuma. Biće to veliki sporazum i obuhvatiće više od Ukrajine.“ Prema pisanju medija, Tramp je dodao da bi dogovor mogao da obuhvati „svu Evropu“. Slične prognoze iznosi često, a pregovori su poslednjih nedelja ipak ubrzani.
Konkretan datum već postoji: američka delegacija posredovaće 10. i 11. novembra u Abu Dabiju u razgovorima predstavnika Rusije i Ukrajine.
Prijem u Beloj kući: Melanija Tramp i ruske i ukrajinske delegacije
Dmitrijev se pre sastanka sa predsednikom pojavio na prijemu koji je u Beloj kući priredila prva dama Melanija Tramp. Donald Tramp tom događaju nije prisustvovao. Među gostima su bili još Jana Lantratova, ruska poverenica za ljudska prava, David Arahamija, šef poslaničke grupe Sluga naroda u ukrajinskom parlamentu, i Dmitro Lubinec, ukrajinski parlamentarni poverenik za ljudska prava.
Povod je bio šestodnevni mesni prekid vatre u Olješkama, gradu u Hersonskoj oblasti pod ruskom kontrolom, koji je Melanija Tramp pomogla da se dogovori. Trajao je od 27. oktobra do 1. novembra i omogućio je evakuaciju blizu 800 civila. Melanija Tramp je rekla da je bila uključena u svaku fazu planiranja, od pregleda snimaka iz vazduha do procene puteva i pristupa bolnicama, a njen suprug je u oktobru novinarima rekao da ona „radi bolje od naših profesionalaca“.
Prva dama se obratila prisutnima rečima:
„Zajedno možemo stvoriti nešto trajnije od privremenog prekida vatre.“
Dodala je i: „Izabrali smo čovečnost umesto rata.“ Predstavnicima obe strane predala je pisma namenjena Putinu i ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom. Dmitrijev joj je uručio rad devojčice iz Olješki, koji je jedan izvor opisao kao sliku jedanaestogodišnjakinje, a drugi kao crtež ružičastih srca sa natpisom „Volim Melaniju“. Rekao je i da je dete izabralo da živi sa porodicom u Rusiji, čime je aludirao na spor oko raseljene ukrajinske dece. Ukrajinska strana uzvratila je Ordenom kneginje Olge.
Šta se istovremeno dogovaralo u Briselu?
Američki zvaničnici su u četvrtak u Briselu razgovarali sa Ukrajinom, Severnoatlantskim savezom i evropskim partnerima o bezbednosnim garancijama. Džered Kušner, Trampov izaslanik, ocenio je da su to bili „produktivni i sadržajni razgovori“.
Kušner je naveo pet ciljeva pregovarača:
- trajne bezbednosne konsultacije
- pouzdani kanali veze u kriznim situacijama
- veća vojna providnost
- uzajamne mere za smanjenje opasnosti od eskalacije
- trajan okvir dugoročne evropske bezbednosti
Prema njegovim rečima, svaki dogovor mora da poštuje suverenost i teritorijalni integritet svake države, Severnoatlantski savez ostaje središte evropske kolektivne odbrane, a nijedna država neće imati pravo veta na suverene odluke druge.
Šta o svemu tome kažu Moskva i američka politika?
Kremlj je saopštio da se nada da će Tramp nastaviti napore oko mira uprkos porazu Republikanske stranke na međuizborima. Priprema se i susret Putina, Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga na skupu Azijsko-pacifičke privredne zajednice u Šenženu ovog meseca.
Promena u Kongresu menja okolnosti u kojima Vašington pregovara. Demokratska većina, koja počinje rad u januaru, prema očekivanjima će tražiti više pomoći za Ukrajinu i preispitivati Trampove odluke o dogovoru sa Rusijom oko dizela i o ublažavanju pojedinih sankcija Moskvi. Tramp je poslednjih nedelja pojačao i kritike na račun Zelenskog.
Sam Dmitrijev nije nov u ovoj ulozi. U Beloj kući se 2025. godine sastajao sa Trampovim izaslanikom Stivom Vitkofom, a ranije je posredovao u puštanju američkih zatvorenika u Rusiji, spajanju ukrajinske dece sa porodicama i humanitarnoj operaciji u Olješkama. Trampov prethodnik Džo Bajden nije pozivao nijednog ruskog zvaničnika u Belu kuću.
Sledeća provera su razgovori u Abu Dabiju 10. i 11. novembra i moguć susret Putina, Trampa i Sija u Šenženu do kraja meseca.
