Stevandić: Ustavni sud BiH objavio rat Republici Srpskoj

Novi ustavni spor između Sarajeva i Banjaluke dobio je u sredu oštre reči predsednika Narodne skupštine Republike Srpske. Za Beograd je ovo direktno relevantno jer se sukob tiče same konstrukcije Dejtonskog sporazuma, dakle mehanizma zaštite vitalnog nacionalnog interesa na kome počiva položaj srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, a svaka njegova erozija menja i ton u kome zvanični Beograd govori o susednom entitetu.

Nenad Stevandić je posle sednice Odbora za ustavna pitanja Narodne skupštine Republike Srpske rekao da je Ustavni sud Bosne i Hercegovine, time što je prihvatio da razmatra zahtev za ispitivanje ustavnosti veta, u suštini objavio rat Republici Srpskoj. Odbor je istog dana odgovorio sudu da je zahtev nedopustiv i da sud u ovom slučaju nema nadležnost.

O čemu se zapravo spori

Ustavni sud BiH je od Narodne skupštine Republike Srpske zatražio izjašnjenje o zahtevu predsedavajućeg Predsedništva BiH Denisa Bećirovića, koji traži ocenu ustavnosti veta na imenovanje novih članova Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH. Predsedništvo BiH je glasovima Bećirovića i Željka Komšića u tu komisiju imenovalo, pored domaćih, i strane stručnjake. Članica Predsedništva iz Republike Srpske Željka Cvijanović je to imenovanje ocenila štetnim po vitalni interes srpskog naroda i uložila veto, 7. jula, a Narodna skupština Republike Srpske je tu odluku naknadno podržala.

Bećirović u svom zahtevu tvrdi da imenovanje članova komisije nije pitanje spoljne politike, pa na njega veto po Ustavu BiH ne može ni biti uložen. Odbor za ustavna pitanja je to odbacio, uz tvrdnju da nadležnost suda ovde uopšte ne postoji.

“Ovo je objava rata Republici Srpskoj, problematizira se veto, koji je ustavna kategorija”, rekao je Stevandić na sednici Odbora za ustavna pitanja.

Stevandić dalje tvrdi da je reč o presedanu bez ranije prakse.

“Uopšte ništa ne bi bilo sporno da su ranije postojale odluke Ustavnog suda oko ovakvih pitanja”, naveo je, dodajući da od potpisivanja Dejtonskog sporazuma sud nikada ranije nije problematizovao pitanje veta.

Zašto Stevandić pominje smrt Ratka Mladića

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske deo sadašnjeg pritiska pripisuje reakcijama na iskazano saučešće zbog smrti Ratka Mladića, presuđenog za genocid i zločine protiv čovečnosti u Haškom tribunalu. Tužilaštvo BiH je u utorak potvrdilo da je posle objave vesti o Mladićevoj smrti primilo hiljade prijava protiv osoba koje su ga na različite načine veličale, i najavilo da će sve biti pažljivo ispitane. Za veličanje osuđenika za ratne zločine u Bosni i Hercegovini zaprećena je kazna zatvora do pet godina. Beograd je ovih dana već bio na meti sličnih ocena, pošto je Trg Krajine u Banjaluci nedavno bio pun na pomenu generalu.

Stevandić na tu pozadinu nadovezuje i tvrdnju o organizovanom pritisku iz inostranstva.

“Razmišljamo o tome da za to postoji podrška spolja, ali smo sigurni da tu podršku nisu pružile SAD, Rusija i Kina”, rekao je Stevandić.

Na pitanje novinara da li bi ovakvih zahteva Ustavnom sudu uopšte bilo da u Bosni i Hercegovini postoji zakon o Ustavnom sudu, odgovorio je da se, po njegovoj oceni, takvi eksperimenti tada ne bi ni pokušavali.

Istog dana je tu tezu formulisao i oštrije, govoreći o stranim sponzorima.

“Postoji vanjski utjecaj. I strani sponzori koji su Bošnjacima rekli da idu do kraja, da dođe do sukoba”, rekao je Stevandić novinarima.

Šta sledi

Stevandić je poručio da Narodna skupština Republike Srpske neće popustiti pod pritiskom i da će sačekati da se situacija smiri, ali je najavio i posledice ako Ustavni sud BiH ne odbaci apelaciju.

“Ako Ustavni sud BiH ne odbaci ovu apelaciju, nama je sve jasno i moraćemo da promenimo i politički diskurs. Mi se ne bojimo nikoga, ali želimo da sačuvamo vreme za dogovor”, istakao je.

Ustavni sud BiH sada ima pred sobom formalni odgovor Narodne skupštine Republike Srpske koji osporava sopstvenu nadležnost, dok politički spor oko toga ko sme da tumači domet veta ostaje otvoren. Sledeći potez je na sudu u Sarajevu, koji treba da odluči da li prihvata argument o nenadležnosti ili nastavlja postupak po Bećirovićevom zahtevu.