Kijev osmog dana napada, gori fabrika Koka-kole kod Brovara

Rusija je u noć na četvrtak, 3. septembra 2026, po osmi dan zaredom gađala Kijev dronovima, a jedan od njih pogodio je pogon kompanije Koka-kola HBC kod Brovara u Kijevskoj oblasti, jednog od najvećih proizvođača bezalkoholnih pića u Evropi čiji sistem snabdeva i srpsko tržište. U napadu je povređeno 13 ljudi, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski udar na fabriku protumačio je kao poruku upućenu Vašingtonu, dok Kijev istovremeno sve glasnije traži od Brisela brže isporuke sistema protivvazdušne odbrane, pitanje koje prati i evropski put Srbije kroz zahtev za usklađivanje sa sankcionim režimom prema Moskvi.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je da je od 13 povređenih šestoro zadržano na bolničkom lečenju, među njima devojčica od 12 godina i nekoliko pripadnika medicinskog osoblja. Predsednik Američke privredne komore u Ukrajini Endi Hander potvrdio je da je pogon kod Brovara oštećen u napadu dronom, pri čemu su gorela skladišta gotovih proizvoda.

“Svi zaposleni su bezbedni i neozleđeni. Briga o njihovoj bezbednosti i dobrobiti ostaje najviši prioritet”, naveo je Hander u saopštenju komore.

Zašto Zelenski pominje Ameriku

Zelenski je napad na pogon Koka-kole opisao kao direktnu poruku Sjedinjenim Državama, s obzirom na to da je reč o američkoj kompaniji.

“Koka kola im je već toliki neprijatelj da je pale svojim šahedima”, rekao je Zelenski u večernjem obraćanju 3. septembra, dodajući: “Jasan ruski signal Americi, Rusi ne mogu a da ne znaju da je ovo američko preduzeće.”

Prema saopštenjima kijevskih vlasti, u samom gradu je od ponoći do večeri oglašeno sedam vazdušnih uzbuna. U Golosijivskom rejonu izbio je požar u stambenoj zgradi iz koje je evakuisano 15 ljudi, dok su u Darnjičkom rejonu delovi oborenog drona oštetili više automobila i izazvali povrede. Šteta je zabeležena i na stanovima, prodavnicama i vozilima u nekoliko drugih delova prestonice.

Napad širom Ukrajine

Ukrajinsko vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija tokom 24 sata ispalila 163 drona tipa Šahed i druge letelice, od čega je oko polovina bila jet-pogonjenih modela, a u napadu su korišćene i letelice S8000 Banderol i dronovi mamci Gerbera. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je 135 ciljeva.

Zelenski je saopštio da je šteta napravljena u 13 oblasti, a širom Ukrajine je za 24 sata poginulo pet ljudi, dok je najmanje 66 povređeno. Naslov teksta na kijevskom portalu Kyiv Independent navodi i broj 67 povređenih, dok tekst istog članka dosledno navodi 66, pa ostaje nejasno koja je od te dve brojke konačna.

“Neprijatelj nije otišao na odmor, Rusi su našli novu eskalaciju i ne planiraju da uspore”, poručio je Zelenski, dodajući da Ukrajini treba brži odgovor i protivmere, kao i brža evropska proizvodnja odbrambenih sistema, pre svega protivvazdušnih, i protivraketnih i protivdronovskih.

Najviše je stradala Dnjepropetrovska oblast, gde je u napadima dronovima, artiljerijom i klizećom bombom na šest opština poginulo četvoro ljudi, a povređeno 13. U Hersonskoj oblasti poginuo je jedan čovek, a 16 je povređeno. Dronovi su prvi put u ovom talasu stigli i do zapadnih krajeva zemlje, u Hmeljnickoj oblasti zapaljen je kamion kod jednog preduzeća, a vozač je sa ranama od gelera završio u bolnici, dok su u Vinjičkoj oblasti od pada olupine drona povređene dve žene. U Sumskoj oblasti izvedeno je oko 40 napada na 24 naselja, a u Zaporoškoj čak 957 udara na 52 naselja.

Istog dana su, prema lokalnim izveštajima i snimcima sa društvenih mreža, ukrajinske snage pogodile pogon vojne industrije u Sterlitamaku u ruskom Baškortostanu, više od 1.300 kilometara od ukrajinske granice, što pokazuje da Kijev nastavlja da širi sopstvene dalekometne udare duboko u rusku teritoriju.

Šta ovo znači za Srbiju i region

Nedostatak sistema protivvazdušne odbrane, na koji je Zelenski ponovo upozorio, ostaje jedna od tema oko kojih Kijev pritiska evropske prestonice, tražeći i brže isporuke. Za Beograd je ta rasprava posredno relevantna, Srbija se, za razliku od većine zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, do sada nije pridružila sankcionom režimu prema Rusiji, što ostaje jedna od otvorenih tačaka na njenom putu ka evropskoj perspektivi. Istovremeno, oštećenje fabrike koja pripada koncernu koji snabdeva i regionalno tržište, uključujući srpsko, podseća da se posledice rata osećaju i van same Ukrajine, u lancima snabdevanja kompanija koje posluju širom Balkana.

Portal Srpske novine je prethodnog dana pisao o sedmom danu napada na ukrajinsku prestonicu, kada je pogođena bolnica, a gorela je i zgrada jednog fakulteta. Napad na fabriku kod Brovara pokazuje da Moskva ne odustaje od svakodnevnog pritiska na Kijev, dok ukrajinski predsednik najavljuje i promenu sistema uzbunjivanja, sa podelom na crveni i žuti nivo opasnosti: žuti za dronove, crveni za balističke rakete i masovne kombinovane napade. Kada će taj sistem tačno zaživeti, još nije precizirano, a od toga će zavisiti i koliko će građani Kijeva unapred znati šta im tačno dolazi iznad grada.