Alternativa za Nemačku 43,8 odsto u Saksoniji-Anhalt

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je 43,8 odsto glasova na izborima za pokrajinski parlament Saksonije-Anhalt, održanim u nedelju, 6. septembra 2026, i ostala je svega tri mandata ispod samostalne većine u jednoj od šesnaest nemačkih pokrajina. Za Beograd to nije samo nemačka unutrašnja tema: Nemačka je najveća ekonomija Evropske unije i glas koji najviše teži na sastancima o proširenju bloka, pa svaki potres u Berlinu, uključujući slabljenje pozicije kancelara Fridriha Merca posle ovog poraza njegove Hrišćanskodemokratske unije, ostavlja trag i na tempo pregovora koje Srbija vodi sa Briselom.

Prema preliminarnim zvaničnim rezultatima, AfD je dobila 576.037 glasova, što je rast od 23 procentna poena u odnosu na izbore 2021. godine. Hrišćanskodemokratska unija (CDU) kancelara Merca osvojila je 17,2 odsto, pad od 19,9 poena, i ostala daleko iza. U pokrajinskom parlamentu od 83 mesta AfD je dobila 39 mandata, šesnaest više nego pre pet godina, dok je za samostalnu većinu potrebno 42. Razlika je jednako vidljiva i u direktnim mandatima: od 41 izborne jedinice AfD je 2021. osvojila samo jednu, a sada 38, dok CDU nije osvojila nijednu, sa čak 40 koliko je imala ranije. Preostale tri direktne jedinice pripale su Levici.

Ostale stranke ostale su znatno iza vodeće dve. Socijaldemokratska partija osvojila je 9,3 odsto i osam mandata, Zeleni 8,9 odsto i takođe osam, a Levica 8,6 odsto i osam mandata. Savez Sare Vagenkneht, stranka koja je prvi put izašla na izbore u ovoj pokrajini, prešla je cenzus sa 5,3 odsto i ušla u parlament sa pet poslanika. Slobodni demokrati ostali su na 2,6 odsto i izgubili su svih sedam mandata koje su ranije držali. Izlaznost je iznosila 77,8 odsto, najviša ikada zabeležena na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt i viša od dotadašnjeg rekorda od 71,7 odsto iz 1998. godine. Na birališta je izašlo 1.328.211 glasača, 17,5 procentnih poena više nego na izborima 2021, kada je izlaznost bila 60,3 odsto.

Matematika sastavljanja vlasti time postaje izuzetno teška. Sve etablirane nemačke stranke drže takozvani zaštitni zid i odbijaju bilo kakvu saradnju sa AfD, a CDU je još 2018. godine na saveznom nivou usvojila odluku o nespojivosti koja joj zabranjuje koaliciju ili sličan oblik saradnje i sa AfD i sa Levicom. Jedina većina bez AfD bila bi neobična četvorna koalicija CDU, SPD, Zelenih i Levice, koja u Nemačkoj do sada nije postojala ni u jednoj pokrajini. Aktuelni premijer Saksonije-Anhalt Sven Šulce čestitao je AfD na pobedi i priznao da je rezultat teško pogodio njegovu stranku. “Moraćemo da živimo sa ovim rezultatom”, rekao je Šulce, dodajući da ne namerava da sarađuje sa AfD, iako je prvobitno izbegao jasan odgovor na pitanje da li će zaštitni zid ostati na snazi.

Nosilac liste AfD u Saksoniji-Anhalt Ulrih Zigmund obratio se pristalicama posle zatvaranja biračkih mesta rečima: “Napravili smo istoriju u ovoj pokrajini.” Kopredsednica AfD Alis Vajdel ocenila je posle objave rezultata da je reč o “istorijskom rezultatu”. Nacionalni kopredsednik AfD Tino Hrupala otišao je korak dalje i saopštenje tumačio kao poraz vladajuće koalicije u celoj Nemačkoj, ne samo u Saksoniji-Anhalt.

“Vladajuće stranke su izglasane, odnosno birači su doneli jasnu presudu, i mogu samo da ih podstaknem da priznaju da je zaštitni zid danas konačno odbačen od strane birača”, izjavio je Hrupala za televiziju ARD. Time je otvorio pitanje koje nadilazi jednu pokrajinu: da li mainstream stranke i posle ovakvog rezultata mogu da održe politiku potpune izolacije AfD na saveznom nivou.

Pokrajinski ogranak AfD u Saksoniji-Anhalt pokrajinski Ured za zaštitu ustava je od 2023. godine klasifikovao kao potvrđeno desničarsko ekstremističku organizaciju, oznaku koju stranka odbacuje kao politički motivisanu. Dve nedelje pre izbora, savezni ministar odbrane Boris Pistorijus i predsednik pokrajinske vlade Baden-Virtemberga Sem Ozdemir zatražili su u zajedničkom tekstu za Frankfurter Algemajne Cajtung da savezna vlada pokrene postupak pred Saveznim ustavnim sudom za zabranu AfD, pozivajući se na član 21 nemačkog Osnovnog zakona. Do glasanja u nedelju taj postupak nije pokrenut.

Kampanja AfD u Saksoniji-Anhalt vođena je na oštrom ograničenju useljavanja, uz najavu takozvane ofanzive remigracije i deportacije od prvog dana vlasti, kao i na politici koja bi iz škola uklonila duga LGBT zastave i pooštrila naglasak u nastavi istorije o Trećem rajhu. Da bi nadomestila radnu snagu koju bi ta politika izgubila, stranka je najavila i “bebi bonuse” i pozive nemačkim iseljenicima da se vrate u pokrajinu koja ima samo 2,1 milion stanovnika. Nemački ekonomski institut upozorio je da bi takva imigraciona politika bila “razorna” za Saksoniju-Anhalt, koja je u velikoj meri oslonjena na strane radnike, naročito u zdravstvu. Ministar unutrašnjih poslova susedne Tiringije Georg Majer otišao je i korak dalje, upozorivši nemački list Handelsblat da bi vlast AfD u bezbednosnom aparatu pokrajine mogla da otvori kanal ka Rusiji: Kremlj, kako je rekao, “ne krije da je AfD najvažniji instrument za destabilizaciju Nemačke” za predsednika Vladimira Putina.

Za Berlin je rezultat u Saksoniji-Anhalt dodatni udarac autoritetu Merca, čija je popularnost padala dok njegova koaliciona vlada bezuspešno pokušava da pokrene rast najveće evropske ekonomije. Kancelar u nedelju uveče nije davao izjave. Za Srbiju i ostatak regiona posledica nije neposredna, ali je politički oslabljen kancelar u glavnom gradu Unije teže partner za dosledno vođenje politike proširenja, upravo u trenutku kada Beograd čeka konkretne korake u pregovorima sa Briselom. Odgovor na pitanje koliko duboko ovaj rezultat menja odnos snaga u nemačkoj politici stići će brzo: već za dve nedelje na izbore izlaze Berlin i Meklenburg-Zapadna Pomeranija, prve sledeće pokrajine u nizu.