Berlin optužio Rusiju za dron u Lajpcigu, zatvara konzulat

Nemačka vlada je 1. septembra po prvi put zvanično pripisala Rusiji pokušaj napada eksplozivnim dronom na svojoj teritoriji, potez koji direktno zadire i u poziciju Srbije kao zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Usklađivanje spoljne politike sa sankcionim režimom Brisela prema Moskvi je jedan od otvorenih uslova na putu ka članstvu, a svaka nova mera koju Nemačka najavi kao odgovor na hibridnu pretnju automatski se nadovezuje na taj spisak i povećava pritisak na zemlje koje, poput Srbije, još nisu uskladile stav prema Rusiji.

Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksandar Dobrint saopštio je na konferenciji za novinare u Berlinu da je u noći između 4. i 5. avgusta na aerodromu Lajpcig Hale u istočnoj Nemačkoj pronađen dron natovaren eksplozivom, u neposrednoj blizini ukrajinskog teretnog aviona. Policija je dron deaktivirala robotom i nije bilo povređenih. Nedeljama kasnije na istom području pronađen je i drugi dron sa tragovima eksplozivne materije. Prema rečima ministra, istraga je pokazala da su osobe koje su upravljale dronom radile u ime ruskih državnih struktura.

“Ovo se uklapa u poznati obrazac ruskih hibridnih operacija u Evropi”, rekao je Dobrint novinarima, stojeći pored ministra spoljnih poslova Johana Vadefula. Vadeful je saopštio da je ruski ambasador pozvan u ministarstvo, da će generalni konzulat Rusije u Bonu biti zatvoren do 18. septembra i da se raskida ugovor po kojem u Berlinu radi kulturni centar Ruski dom. Nemačka je nivo pretnje po zemlju podigla sa opšteg na visok, najavila je pooštravanje ulaznih kontrola za ruske državljane, pojačan pritisak na takozvanu rusku flotu u senci, i zatražila da Evropska unija uvede nove sankcije.

Zašto je Lajpcig važan cilj

Aerodrom Lajpcig Hale nije slučajno odabrana meta. Reč je o jednom od glavnih logističkih čvorova za pomoć Ukrajini i za operacije NATO na istočnom krilu Evrope, koji redovno koriste ukrajinski teretni avioni tipa Antonov, a ugošćuje i program NATO Strategic Airlift International Solution, koji gotovo svakodnevno prevozi opremu ka savezničkim jedinicama od Finske do Rumunije. Nemačka je poslednjih meseci beležila i niz sumnjivih letova dronova iznad vojnih i industrijskih postrojenja, ali je incident sa 4. na 5. avgust prvi put uključio pronalazak eksploziva.

Moskva je optužbe u potpunosti odbacila. Ruski ambasador u Berlinu Sergej Nečajev je, prema saopštenju ambasade, kategorički odbacio navode Berlina kao neosnovane i naveo da najavljene mere predstavljaju presedan u odnosima dve zemlje koji neće ostati bez posledica, uz napomenu da će za to odgovornost snositi nemačka vlada. Predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je izjavu dao na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Biškeku, rekao je da je Berlin izmislio dokaze i da je nemački odgovor ozbiljna greška. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova najavila je, prema agenciji Interfaks, da će Moskva odgovoriti na ono što je nazvala antiruskim potezom Berlina.

Reakcija Brisela i saveznika

Evropske institucije su brzo stale na stranu Berlina. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je u saopštenju povodom nemačkih optužbi: “Evropska unija je u punoj solidarnosti sa Nemačkom pred ovim napadom Rusije.” Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je da su dokazi o odgovornosti jasni, dok je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, nakon sastanka ministara odbrane Unije u Irskoj, ocenila da Moskva Evropu sve češće pogađa “kinetičkim hibridnim napadima” u pokušaju da je odvrati od podrške Ukrajini. Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro najavio je da će, ako se ozbiljnost događaja potvrdi, neizbežno usledite posledice, uključujući moguće nove sankcije, a Ujedinjeno Kraljevstvo je poručilo da stoji u punoj solidarnosti sa Nemačkom.

Ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije bili su zakazani da se sastanu u Irskoj u utorak uveče, kako bi razmotrili dalje korake, uključujući i najavljeni paket dodatnih sankcija koji Brisel opisuje kao dosad najobuhvatniji prema Moskvi. Slučaj Lajpciga se uklapa u širi obrazac koji evropske vlade poslednjih nedelja prijavljuju: rast sabotaža i pokušaja sabotaže koje pripisuju Rusiji, uporedo sa uspesima Ukrajine u dronskim napadima na rusku infrastrukturu. Poljska je u ponedeljak otvorila istragu o terorizmu povodom nedavnog požara u fabrici koja proizvodi delove za dronove namenjene Ukrajini, dok je Nemačka istog dana kritikovala Sjedinjene Države zbog dočeka ruskog ministra finansija na sastanku Grupe 20 u Ešvilu, upozoravajući na opasnost od normalizacije odnosa sa Moskvom dok njen rat u Ukrajini traje.

Nemačka je pod kancelarom Fridrihom Mercom poslednjih meseci zaoštrila pristup prema Rusiji, proširila vojnu pomoć Kijevu i podržala upotrebu oružja dugog dometa protiv ciljeva unutar ruske teritorije. Optužba za direktan, državno sponzorisan napad na sopstvenom tlu spada među najoštrije koje je neka evropska zemlja izrekla otkako je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu. Nemački ambasador pri NATO trebalo bi, prema pisanju lista Bild koji se poziva na vladine izvore, da već u sredu formalno pokrene pitanje ruskih hibridnih napada pred Severnoatlantskim savetom, čime spor iz Lajpciga dobija i zvaničnu diplomatsku adresu u Briselu.