Švedska danas bira parlament, Švedske demokrate blizu vlade

Švedska danas, u nedelju 13. septembra 2026, bira novi saziv Riksdaga, parlamenta od 349 poslaničkih mesta, u izborima koji mogu da odluče da li će krajnja desnica prvi put ući u vladu jedne nordijske zemlje članice Evropske unije. Za Srbiju, koja pregovara o sopstvenom članstvu u Uniji, ovakav presedan u Stokholmu pokazuje koliko su radikalne stranke desnice postale prihvatljiv sagovornik u samom jezgru Unije, a ne samo na njenim istočnim i južnim rubovima.

Birališta su otvorena od 8 do 20 časova po lokalnom vremenu, odnosno od 6 do 18 po Griniču. Pravo glasa ima oko osam miliona od približno 10,6 miliona stanovnika Švedske, a više od polovine birača je glasalo unapred. Izborna uprava prve preliminarne rezultate objavljuje oko 21 čas, odnosno 19 po Griniču, dok konačan rezultat stiže tek kad okružne uprave završe detaljno prebrojavanje, za oko nedelju dana. Za većinu u parlamentu potrebno je 175 mesta, a stranka ulazi u Riksdag samo ako pređe cenzus od četiri odsto glasova.

Ukratko

• Glasanje traje od 8 do 20 časova po lokalnom vremenu, 13. septembra
• Pravo glasa ima oko 8 miliona ljudi, više od polovine je glasalo unapred
• Za većinu treba 175 od 349 mesta, cenzus je 4 odsto
• Prvi preliminarni rezultati očekuju se oko 21 čas
• Na izborima 2022. desni blok je osvojio 176 mesta, levi centar 173

Premijer Ulf Kristeršon iz Umerene stranke traži drugi četvorogodišnji mandat. Od 2022. vodi koaliciju tri stranke desnog centra, koja za većinu u parlamentu zavisi od spoljne podrške Švedskih demokrata, stranke koju su osamdesetih godina prošlog veka osnovali bivši desni ekstremisti, a od 2005. je predvodi Jimi Okeson. Na izborima 2022. Švedske demokrate su osvojile 20,5 odsto glasova i 73 mesta, više od svih ostalih stranaka desnice, i postale najjača stranka u tom bloku. Kristeršon je u aprilu ove godine najavio da bi Švedske demokrate mogle prvi put dobiti ministarske resore ako desni blok zadrži vlast, iako bi on sam ostao premijer čak i ako Švedske demokrate na izborima budu jače od njegove Umerene stranke.

“Želimo da iskoristimo naše nove i daleko bolje preduslove da poboljšamo život običnih ljudi”, rekao je Kristeršon u izjavi za agenciju AFP pred glasanje. U prenosu uživo švedske javne televizije SVT, dok je izlazio sa biračkog mesta u Strengnesu, dodao je: “Mi smo vođe tima, to je naša uloga u švedskoj politici.”

Glavna protivkandidatkinja je liderka Socijaldemokrata Magdalena Anderson (59), koja je bila premijerka od 2021. do izbora 2022. i sada pokušava da vrati vlast levom centru. Glasajući sa suprugom u školi u opštini Naka, južno od Stokholma, poručila je novinarima: “Da li treba da imamo vladu koju ja vodim, a koja će Švedsku voditi u novom duhu saradnje?”

Predizborne ankete su mesecima davale prednost levom centru od četiri stranke nad Kristeršonovom desnom koalicijom od četiri stranke, ali se razlika u poslednjim danima kampanje značajno smanjila. Na izborima 2022. desni blok, u kome su Umerena stranka, Švedske demokrate, Hrišćanski demokrate i Liberali, osvojio je 176 mesta, a levi centar 173, razlika od svega tri mandata.

Amanda Lind, jezičko lice Zelenih (Miljöpartiet), izjavila je u SVT-ovom prenosu uživo 13. septembra da smanjenje razlike u anketama ne mora da znači da je pobeda leve opozicije upitna: “Mislim da će biti većine za promenu vlade.” Nuši Dadgostar, liderka Levice, optimizam je izrazila slikovitije, okružena crvenim transparentima u Skerholmenu: “To je zato što ćemo pobediti, osećamo da imamo vetar u leđa.”

Kampanju su, prema više izveštaja, obeležile rasprave o tome ko će uopšte moći da sastavi vladu, više nego konkretna politička pitanja. Zet Isakson, sociolog koji se bavi izbornim ponašanjem na Univerzitetu u Stokholmu, to je za agenciju AP opisao ovako:

Kriminal je opao, inflacija je opala. Tako da o tim temama ljudi zapravo ne raspravljaju. Ljudi raspravljaju o tome ko će biti u vladi, i o tome su ovi izbori.

Anketa agencije Novus iz avgusta pokazala je da birači kao najvažnije teme navode zdravstvo, obrazovanje, red i zakon, imigraciju i integraciju i brigu o starima.

Osim Kristeršona, Anderson, Okesona, Dadgostar i Lind, na biralištima danas glasaju i Elizabet Tand Ringkvist, liderka Centra, Eba Buš, liderka Hrišćanskih demokrata, Danijel Heldén, drugi lider Zelenih, i Simona Mohamson, liderka Liberala.

Ako Švedske demokrate zaista uđu u vladu, Švedska bi postala prva nordijska članica Evropske unije u kojoj stranka sa korenima u krajnjoj desnici direktno učestvuje u vlasti, ne samo kao spoljni oslonac parlamentarne većine. Za Brisel bi to bio još jedan signal da normalizacija saradnje sa radikalnom desnicom više nije ograničena na srednju i istočnu Evropu, razvoj koji pažljivo prati i Beograd dok pregovara o sopstvenom mestu u Uniji. Prvi preliminarni rezultati stižu uveče, a konačna slika o sastavu nove švedske vlade biće poznata tek u danima koji dolaze.