Dajković i DNP odali počast Mladiću, Milatović odgovorio

Sahrana Ratka Mladića održana je u Beogradu, ali politički odjek tog čina najglasnije se čuje u Podgorici, gde je dolazak dve crnogorske partije na ispraćaj otvorio novi krug spora između vlasti, opozicije i civilnog društva. Za Srbiju to nije samo unutrašnje pitanje suseda: svaki gest prema Mladiću u Crnoj Gori direktno se prelama kroz odnose dve države i kroz sliku koju Beograd šalje Briselu o suočavanju sa ratnom prošlošću devedesetih.

Ko je bio u delegacijama iz Podgorice

Delegaciju Demokratske narodne partije (DNP) na sahrani su, prema saopštenju same stranke, činili poslanik i član Predsedništva Vladislav Bojović i predsednik opštine Zeta i član Predsedništva Mihailo Asanović. Predsednik DNP Milan Knežević nije putovao u Beograd zbog ranije preuzetih obaveza u Sjedinjenim Državama, pa je stranku u njegovo ime predstavljao brat Mirko Knežević. DNP je saopštio da je delegacija odala počast senima generala Ratka Mladića.

Drugu delegaciju, iz pokreta Slobodna Crna Gora, predvodio je predsednik pokreta Vladislav Dajković. On je posle sahrane rekao novinarima kome je i u čije ime preneo saučešće.

“Izjavio sam saučešće Darku Mladiću u ime svakog Srbina iz Crne Gore. Naša je sveta, moralna i nacionalna dužnost da budemo na ovom mjestu.”

Dajković je time potvrdio da njegov pokret ne odustaje od javnog obeležavanja Mladićeve uloge, uprkos pravosnažnoj presudi Haškog tribunala za genocid u Srebrenici i ratne zločine u Bosni i Hercegovini.

Zašto je Milatović progovorio protiv relativizacije

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović ogradio se istog dana od odlaska delegacija na sahranu, poručivši da porodični gubitak ne sme biti izgovor za drugačije čitanje presuda. On je izjavio da “odnos prema porodici preminulog Ratka Mladića ne može biti izgovor za relativizaciju ratnih zločina”.

Milatovićev stav dolazi dan pošto je predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, inače lider Nove srpske demokratije (NOVA), uputio saučešće porodici Mladić i branio taj potez kao uobičajenu diplomatsku praksu, iako ga je potpisao funkcijom predsednika parlamenta, ne samo kao stranački funkcioner. Predsednik opštine Pljevlja Dario Vraneš, funkcioner iste stranke, otišao je korak dalje i u čitulji Mladića nazvao “besmrtnim srpskim generalom”, zahvaljujući mu za ono što je učinio za srpski narod. Premijer Milojko Spajić se lično nije oglašavao tim povodom, dok je njegov Pokret Evropa sad poručio da poštuje presude međunarodnih sudova.

Kako je reagovao Brisel

Iz Evropske komisije je, povodom veličanja Mladića u delu crnogorske javnosti, poručeno da slavljenju ratnih zločinaca nema mesta u Evropskoj uniji, čime je Brisel posredno upozorio Podgoricu da ovakvi gestovi opterećuju put ka članstvu. Iz nevladine Akcije za ljudska prava (HRA) ocenjeno je da Crna Gora nikada nije sprovela ozbiljan i sveobuhvatan proces suočavanja sa ulogom u ratovima devedesetih, i da problem nije samo u tome što pojedinci žale za Mladićem, već u tome što ga deo političke scene i dalje može nazvati herojem kao pitanje narodnog običaja.

Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) pokrenula je u međuvremenu inicijativu za smenu Mandića sa mesta predsednika parlamenta, upravo zbog telegrama saučešća porodici osuđenog za genocid. Policija je, prema ranijim izveštajima iz Kolašina, identifikovala i saslušala osam osoba zbog veličanja Mladića na ulicama tog grada dva dana ranije, dok je u Pljevljima kratko stajao, pa bio uklonjen, grafit posvećen istoj temi ispred kuće poslanice Bošnjačke stranke.

Za Beograd ova podela nosi konkretnu težinu: dok državni vrh Srbije izbegava zvanično slavljenje osuđenog za genocid, deo crnogorske političke scene ga otvoreno naziva herojem, što otvara pitanje koliko će takva razlika opteretiti bilateralne odnose u narednim mesecima. Naš portal je ranije pisao o komemoraciji kojoj su prisustvovali Vujić i Karan, pa je današnji odlazak DNP i Slobodne Crne Gore na sahranu nastavak istog spora, dok inicijativa DPS za smenu Mandića čeka odluku poslanika u Skupštini Crne Gore.