Mandiću nedostaju tri glasa za smenu, sednica 24. septembra
Klub DPS-a predao je inicijativu za razrešenje predsednika Skupštine Andrije Mandića i zatražio vanredno zasedanje 24. septembra, uz podršku najmanje 38 poslanika.
Poslanički klub Demokratske partije socijalista (DPS) predao je 8. septembra u skupštinsku proceduru inicijativu za razrešenje predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića, uz zahtev da se o njoj raspravlja na vanrednom zasedanju zakazanom za 24. septembar. Za Beograd ovo nije samo susedska parlamentarna procedura: povod je telegram saučešća koji je Mandić uputio sinu Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog za genocid u Srebrenici, a pitanje odnosa prema Mladićevom nasleđu poslednjih nedelja deli i srpsku i crnogorsku javnost, dok Podgorica istovremeno ulazi u završnu fazu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.
Inicijativu je, prema navodima iz DPS-a, potpisalo ukupno 35 poslanika: šesnaest iz redova same partije, šest iz Bošnjačke stranke, četvoro iz Građanskog pokreta URA i troje iz Evropskog saveza. Potpise su dodatno stavili Adrijan Vuksanović, Mehmet Zenka, Nikola Janović, Miodrag Laković, Artan Čobi i Ilir Čapuni. Za samo pokretanje inicijative bilo je dovoljno deset potpisa, dok je za sazivanje vanrednog zasedanja bilo potrebno njih 27, prag koji je podnosiocima obezbeđen sa viškom.
U obrazloženju inicijative navodi se da su Mandićevi stavovi tokom mandata produbljivali društvene podele i da su njegovi postupci narušavali ugled Skupštine i međunarodni kredibilitet Crne Gore. Poslanički klub DPS-a je u tekstu inicijative naveo:
Njegovi postupci narušavaju ugled Skupštine i međunarodni kredibilitet Crne Gore.
Neposredan povod, kako se u dokumentu navodi, predstavlja upravo Mandićeva odluka da javno izrazi saučešće povodom smrti Ratka Mladića.
Reakcije iz Brisela i Zagreba
U obrazloženju inicijative pominje se i reakcija Evropske komisije, koja je saopštila da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti sa evropskim vrednostima i da za takvo delovanje nema mesta ni u Evropskoj uniji, ni u državama kandidatima za članstvo. Slično je reagovalo i Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, čija će saglasnost biti neophodna u završnici crnogorskih pregovora sa Briselom, uz poruku da se ovakvi potezi ne uklapaju u evropski put Crne Gore.
Ko je za, ko protiv smene
Protiv smene su se do sada izjasnili Pokret Evropa sad (PES), Demokrate, Demokratska narodna partija, Ujedinjena Crna Gora i Socijalistička narodna partija. Za razrešenje su se, pored potpisnika inicijative, izjasnili i Hrvatska građanska inicijativa, nezavisni poslanik Nikola Janović i poslanik PES-a Seid Hadžić.
Krug podrške proširila je 9. septembra i nezavisna poslanica Jevrosima Pejović, koja je za crnogorske Vijesti najavila da će glasati za Mandićevu smenu.
Zdrav razum tako govori.
Njenom najavom broj poslanika koji su javno podržali inicijativu popeo se na najmanje 38.
Zašto Mandiću nedostaju tri glasa
Za razrešenje predsednika Skupštine, prema pravilima crnogorskog parlamenta, nije potrebna apsolutna većina od 41 poslanika, već većina glasova prisutnih na sednici na kojoj mora biti prisutno više od polovine ukupnog broja narodnih poslanika. Apsolutna većina od 41 glasa bi smenu garantovala nezavisno od broja prisutnih u sali, a upravo do tog praga podnosiocima inicijative, i posle najave Jevrosime Pejović, nedostaju još tri glasa. Konačan ishod glasanja 24. septembra tako će zavisiti i od toga koliko će poslanika tog dana zaista biti u plenarnoj sali.
Mandić iz Beča: nema većine
Mandić je vest o inicijativi dočekao tokom zvanične posete Austriji, gde se u Beču sastao sa predsednikom Nacionalnog saveta Valterom Rozenkrancom. Iz Beča je poručio da mu, prema njegovoj oceni, nedostaje potrebna parlamentarna podrška za smenu.
Dakle, da budem potpuno jasan, ne postoji potrebna većina za smjenu predsjednika Skupštine Crne Gore.
Ovaj, treći po redu pokušaj opozicije da ga smeni sa čelne funkcije u Skupštini, Mandić je nazvao delom demokratske procedure, ali je istovremeno ocenio da je kampanja povodom njegovog saučešća Mladićevom sinu izuzetno surova i duboko neistinita.
Srpske novine su ranije pisale o odjecima Mladićeve smrti u Crnoj Gori: o istrazi protiv mitropolita Metodija u Podgorici, o tome kako su Dajković i Demokratska narodna partija odali počast Mladiću dok je predsednik Jakov Milatović na to odgovorio, kao i o odluci Skupštine da ukine imunitet predsedniku i ministrima.
Ishod glasanja zavisiće od konačnog broja prisutnih poslanika 24. septembra, a Mandić, koji je ovaj pokušaj smene nazvao trećim po redu, poručuje da će ga, kao i prethodna dva puta, dočekati bez potrebne većine u sali.
