Tramp: sporazum sa Danskom daje SAD kontrolu nad Grenlandom

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je u petak, 18. septembra, da su Vašington, Kopenhagen i Nuk postigli sporazum o bezbednosti Grenlanda kojim, prema njegovim rečima, Sjedinjene Države dobijaju trajnu kontrolu nad ostrvom. Za Srbiju, državu kandidatkinju za članstvo u Evropskoj uniji čiji spoljnopolitički kurs zavisi od transatlantskog konsenzusa, dogovor je još jedan pokazatelj kako velike sile danas tumače suverenitet i pravo naroda na samoopredeljenje, pitanja na koja je Beograd posebno osetljiv zbog sopstvenog iskustva sa Kosovom.

Tramp je vest objavio na svojoj mreži Truth Social, gde je naveo da mu je pošlo za rukom da sa predstavnicima Danske i Grenlanda dogovori ono što je nazvao potpunom garancijom za buduće američko prisustvo na ostrvu.

„Po mom nalogu, radili smo sa predstavnicima Danske i Grenlanda da garantujemo da će Sjedinjene Države ZAUVEK imati potpunu sposobnost da čine ono što je neophodno na Grenlandu, kako bismo obezbedili i odbranili bezbednost Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država”, napisao je Tramp.

Uz to je dodao da sporazum Sjedinjene Države ne košta ništa i da nema rok trajanja, opisujući ga kao dogovor „bez kraja”.

Šta tačno sadrži sporazum?

Prema Trampovom opisu, dogovor podrazumeva da nijedan protivnik SAD ne sme da ima vojnu bazu ni vojno prisustvo na Grenlandu, niti da tamo pravi „osetljiva ulaganja”, bez pisanog odobrenja Vašingtona. Tramp je najavio i da SAD odmah kreću u izgradnju „velikog vojnog prisustva u odgovarajućem delu Grenlanda, kojih ima mnogo”, u saradnji sa administracijom ostrva. Nije precizirao koje lokacije su u pitanju niti broj vojnika koji bi tamo bio raspoređen.

Danska i Grenland su u zajedničkom saopštenju u petak potvrdili da je sporazum dogovoren, ali su naglasak stavili na drugačiji ishod od onog koji opisuje Tramp.

Šta kažu Kopenhagen i Nuk?

Danska premijerka Mete Frederiksen poručila je da dogovor ne prenosi suverenitet nad Grenlandom na Sjedinjene Države.

„Sporazum jača našu zajedničku bezbednost u Arktiku i severnoatlantskoj oblasti i zato je dobar i za NATO i za Evropu. Istovremeno, ovo je sporazum koji priznaje suverenitet i teritorijalni integritet Kraljevine i pravo grenlandskog naroda na samoopredeljenje”, navela je Frederiksen u saopštenju.

Predsednik vlade Grenlanda Jens-Frederik Nilsen ocenio je dogovor kao koristan za sve strane.

„Zadovoljstvo je što ulazimo u sporazum koji obezbeđuje i jača bezbednost Grenlanda, Kraljevine Danske, Sjedinjenih Država i zapadnog saveza. Sporazum priznaje interese Grenlanda i naše mesto u međunarodnoj saradnji”, napisao je Nilsen, dodajući da je dogovor „na korist svima nama”.

Prema saopštenju iz Kopenhagena i Nuka, Danska, Grenland i SAD treba da potpišu sporazum sledeće nedelje u Njujorku, uz zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Al Džazira prenosi i da dogovor mora dobiti odobrenje parlamenata u Nuku i Kopenhagenu pre nego što stupi na snagu, dok NBC njuz ne navodi rok za to glasanje.

Kontekst: od pretnji do pregovora

Dogovor stiže osam meseci nakon što je Tramp u januaru zapretio da će Grenland preuzeti „na ovaj ili onaj način”, pretnju koju je kasnije ublažio, ali čija je administracija nastavila da radi na jačanju američkog uticaja na ostrvu, uključujući posetu specijalnog izaslanika za Grenland, guvernera Luizijane Džefa Landrija, u maju. Uprkos snažnom protivljenju Trampovim ranijim pretnjama, ankete pokazuju da Grenlanđani u velikoj većini odbacuju američku aneksiju, grenlandska vlada je ipak, uporedo sa tim otporom, učestvovala u pregovorima sa Danskom i Sjedinjenim Državama o rešavanju bezbednosnih pitanja. Grenland je dugo predmet interesovanja SAD, Rusije i Kine zbog strateškog položaja u Arktiku i obimnih rezervi minerala.

Šta ovo znači za Beograd i region?

Sukob između Trampovog opisa dogovora, koji govori o trajnoj američkoj kontroli, i danske formulacije, koja insistira na suverenitetu i samoopredeljenju, pokazuje koliko različito iste reči mogu da zvuče u Vašingtonu i u prestonicama malih evropskih država. To je rasprava koju u Beogradu prate pažljivo, jer se pitanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i prava naroda na samoopredeljenje otvaraju i u kontekstu Kosova, gde Srbija godinama insistira na istim pojmovima kojima se sada brani Kopenhagen. Konačan tekst sporazuma javnost još nije videla, a njegova sudbina zavisi od potpisivanja u Njujorku sledeće nedelje i od glasanja u parlamentima Nuka i Kopenhagena, čiji termin za sada nije objavljen.