Tramp Briselu dao rok do 4. jula da ratifikuje trgovinski dogovor

Vašington i Brisel su tokom maja postavili rok do 4. jula 2026. godine za konačnu ratifikaciju trgovinskog sporazuma kojim Evropska unija ukida carine na američku industrijsku robu, a Sjedinjene Države zaduž­uju cara na većinu evropske robe na nivou od petnaest odsto, navodi Si-En-Bi-Si u izveštaju iz Vašingtona od 20. maja. Tramp je u objavi na društvenoj mreži Truth Social naznačio da bi, u slučaju da Brisel ne ispuni rok, američke carine na evropske automobile i kamione mogle skočiti na 25 odsto već u julu, što je tema sa direktnim posledicama na evropski automobilski sektor i njegove dobavljače u Centralnoj Evropi.

Za Srbiju, ovaj sporazum nije neutralna stavka. Srpski automobilski sektor, koji ima 73 dobavljačke kompanije sa direktnim ugovorima sa nemačkim Audijem, Folksvagenom i BMV-om, kao i sa francuskim Stellantisom, prati svaki signal o ceni krajnjeg proizvoda na američkom tržištu. Ako evropski automobilski izvoz u SAD bude opterećen sa 25 odsto carine, srpski dobavljači bi se suočili sa smanjenjem porudžbina koje, po proceni Privredne komore Srbije, može da pređe 11 odsto u trećem kvartalu.

Sporazum između Brisela i Vašingtona, koji se sada nalazi pred Evropskim parlamentom i Savetom, sadrži tri ključna elementa. EU se obavezuje da ukloni postojeće carine na američku industrijsku robu, što obuhvata mašine, hemijske proizvode i prerađene metale. SAD plafoniraju carine na većinu evropske robe na 15 odsto, što je značajan rast u odnosu na prosečnu carinu od 4,2 odsto iz 2024. godine, ali ispod prethodne pretnje od 30 odsto koju je Tramp izneo u martu. Treći element predviđa zajedničku grupu za reviziju carine na automobile, koja bi trebalo da bude formirana u roku od dvanaest meseci od stupanja sporazuma na snagu.

Šta sa pravnim sporom oko Sekcije 122

U paralelnoj odluci, podeljeni sastav Američkog suda za međunarodnu trgovinu odlučio je 7. maja da su Trampove carine od deset odsto, uvedene putem ovlašćenja iz Sekcije 122 Zakona o trgovini iz 1974, nezakonite i neovlašćene. Ako Kongres ne produži ovlašćenje, ono ističe 24. jula. Trampova administracija je, kao odgovor, ubrzala upotrebu Sekcija 301 i 232, sa pokretanjem dve velike istrage iz Sekcije 301 čiji je cilj, kako navode američki zvaničnici, „prihod od carina koji ostaje praktično nepromenjen u 2026“.

Frederik Erikson, direktor briselskog Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju (ECIPE), ocenio je za list Politiko Evropa da je rok od 4. jula „izabrana metaforaa, a ne stvarna trgovinska granica“, jer Komisija po pravilu može ratifikaciju da završi tek u drugoj polovini jula. Po njegovoj proceni, Tramp je rok dao kao kombinaciju domaće političke poruke i pritiska na Brisel, sa očekivanjem da konačna verzija sporazuma bude usvojena negde između 7. i 15. jula, što i dalje ostaje u prozoru izbornog meseca pred američke međuizbore.

Berlin i Pariz pažljivo zadovoljni

Sa nemačke strane, ministar privrede Robert Habek ranije je upozoravao da bi viša carina na automobile mogla da koči nemačku industriju u trenutku kada je ona već u kritičnom stanju. Prihvatanje sporazuma sa plafonom od 15 odsto, iako iznad istorijskog proseka, ocenjeno je u Berlinu kao „prihvatljivo, mada ne idealno“. Mercova vlada smatra da je sporazum dovoljan da se izbegne potpuni urušaj nemačkog izvoznog modela, ali ne i da zaustavi strukturne probleme automobilske industrije koji se vežu za prelazak na električne pogone i kineski konkurenciju.

Pariz se, sa svoje strane, kreće u nešto opreznijem tonu. Ministar trgovine Lorent San Martan izjavio je da je sporazum „prihvatljiv kompromis u datim okolnostima“, ali da Francuska zadržava pravo da pokrene postupak pred Svetskom trgovinskom organizacijom u slučaju da SAD selektivno tumače pojedine kategorije robe. Iz briselskog Generalnog direktorata za trgovinu, portparolka navodi da Komisija „očekuje konstruktivan pristup“ obe strane, što je u žargonu prevedeno kao priznanje da postoje skrivene rizike u tumačenju proizvodnih lanaca.

Glasanje o konačnoj ratifikaciji u Evropskom parlamentu očekuje se u sredinu juna, sa potvrdom u Savetu EU najavljenom za 23. jun. Ako proces bude zaključen u tom okviru, sporazum stupa na snagu 1. avgusta, dan posle isteka prelaznog perioda za carine iz Sekcije 122. U slučaju neuspeha, sledi automatska eskalacija carina na 25 odsto za evropske automobile, što bi sa posledicama prešlo u sledeći kvartal i učinilo letnji ekonomski prozor manje predvidivim za sve nadležne ekonomske aktere.