Tramp preti carinom od 100% na francusko vino i šampanjac

Carina od 100% na sva francuska vina i šampanjac stupila bi na snagu ako Pariz ne ukine porez od 3% na prihod američkih tehnoloških kompanija, izjavio je predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp uoči susreta sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom pred početak samita G7. Najava otvara nov transatlantski trgovinski front i meri se kategorijom koja je među vodećim izvoznim proizvodima Evropske unije u SAD: alkohol je u 2024. po podacima Evrostata vredeo oko 9 milijardi evra.

Spor se vodi oko francuskog oporezivanja digitalnih usluga. Porez od 3% na prihod tehnoloških kompanija na snazi je od 2019. i odnosi se na firme sa prihodom preko 25 miliona evra u Francuskoj i 750 miliona evra globalno. Taj prag praktično pogađa najveće američke platforme, a Vašington ga čita kao ciljanu meru protiv sopstvene industrije, ne kao neutralan fiskalni instrument.

“Zamolio sam ga da ne naplaćuje američkim kompanijama, a ako to urade, nemam izbora nego da uvedem carinu od 100% na sav šampanjac i sva vina iz Francuske”, rekao je Tramp, prebacujući teret odluke na Pariz.

Ko bi platio carinu od 100%?

Carina od 100% efektivno bi udvostručila uvoznu cenu francuskog vina i šampanjca na američkom tržištu. Teret bi se prelio na lanac koji počinje kod proizvođača u Šampanji, Bordou i Burgundiji, a završava se kod američkog uvoznika, distributera i potrošača. Za vinarije iz Šampanje, gde je naziv geografski zaštićen i ne može se proizvoditi izvan regije, SAD su jedno od najvećih izvoznih tržišta, pa bi gubitak pristupa po konkurentnoj ceni direktno pritisnuo prihod sektora.

Na drugoj strani su američke tehnološke kompanije čiji prihod francuski porez umanjuje za 3%. Vašington računa da je pretnja carinom poluga kojom se taj porez može poništiti pre nego što ga šire prihvate druge članice Evropske unije. Reč je o klasičnoj ukrštenoj odmazdi: pritisak na jedan sektor jedne zemlje da bi se zaštitio drugi sektor druge zemlje, pri čemu nijedan od ta dva sektora nije izvor spora.

Zašto baš vino i šampanjac?

Izbor vina i šampanjca nije slučajan. Reč je o robi sa jasnim francuskim identitetom, visokom političkom vidljivošću i koncentrisanom proizvodnjom u nekoliko regija, pa carina pogađa tačno definisanu biračku i poslovnu bazu u Francuskoj. Sličan obrazac viđen je i ranije u transatlantskim sporovima, kada su evropski poljoprivredni i prehrambeni proizvodi birani kao meta upravo zbog simbolike i koncentrisanog izvoza.

Za sada je reč o najavi izrečenoj pred kamerama, ne o objavljenoj carinskoj stopi. Pariz se obavezao na porez od 3% kao deo svoje fiskalne politike, a Evropska komisija u prethodnim sporovima vodila je trgovinske pregovore na nivou Unije, ne pojedinačnih članica. To znači da bi svaka stvarna carina na francusko vino otvorila pitanje odgovora cele Evropske unije, a ne samo Francuske. Da li je pretnja od 100% pregovaračka poluga pred sastanak sa Makronom ili najava stvarne carinske mere koja bi udarila na izvoz vredan 9 milijardi evra?