Ministar iz Sarajeva traži front četiri zemlje protiv Srbije

Ministar unutrašnjih poslova Federacije Bosne i Hercegovine Ramo Isak pozvao je 7. septembra Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru i Hrvatsku da formiraju zajednički front prema Srbiji, i zatražio od Saveta Evropske unije da izmeni režim sankcija tako da javno veličanje osoba pravnosnažno osuđenih za genocid postane poseban osnov za kažnjavanje. Predlog stiže nedelju dana posle sahrane Ratka Mladića u Beogradu, o kojoj je portal Srpske novine pisao (pet ministara na opelu koje je služio patrijarh Porfirije), i predstavlja prvi konkretan zahtev jednog bh. zvaničnika upućen direktno Briselu, ne samo osudu.

Isak je izjavu dao za sarajevske medije, u kojoj je naveo da je za njega, kako je rekao, “nulti vanjskopolitički i bezbjednosni prioritet snažnije povezivanje BiH s Kosovom, Albanijom, Crnom Gorom, Hrvatskom i svim drugim državama regiona koje imaju interes da Balkan više nikada ne postane prostor na kojem se teritorijalne pretenzije, etnički nacionalizam i rehabilitacija ratnih politika pretvaraju u nasilje”. Dodao je da govori “o stvaranju fronta protiv pomanitale četničke ideologije u Srbiji”, i ocenio da “njene političke manifestacije predstavljaju direktnu prijetnju ustavno-pravnom poretku, sigurnosti, demokratiji i teritorijalnom integritetu BiH, Crne Gore, Kosova, Hrvatske i Albanije”.

Šta tačno tvrdi bh. ministar

Centralna ocena Isaka tiče se stepena do kog je, po njegovim rečima, veličanje Mladića preraslo u zvaničnu politiku, a ne u pojedinačne ispade.

“U Srbiji i bh. entitetu Republika Srpska veličanje ratnog zločinca Ratka Mladića dostiglo je takav stepen političke, društvene i institucionalne legitimacije da se više ne može opisivati kao marginalni nacionalizam”, naveo je Isak.

Takve pojave, dodao je, ne smeju se tretirati samo kao bezbednosni izazov, nego kao direktna pretnja dugoročnom miru, političkoj stabilnosti i bezbednosti BiH i celog Zapadnog Balkana.

Konkretan zahtev Savetu EU

Isak ne traži samo političku poruku, nego pravni instrument. Pozvao je Savet EU da u postojeći režim restriktivnih mera uvede nov, izričit osnov za sankcionisanje: javno veličanje osoba pravnosnažno osuđenih za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, kao i negiranje pravnosnažno utvrđenog genocida i istorijski revizionizam.

“Zato politička saopštenja Evropske unije više nisu dovoljna. EU danas je jasno poručila da veličanje ratnih zločinaca, negiranje genocida i istorijski revizionizam nemaju mesta ni u Evropskoj uniji ni u državama kandidatima. Ta poruka mora dobiti i konkretne posledice”, rekao je Isak.

Bh. ministar je istovremeno uputio zahtev i prema sopstvenoj državi. Podsetio je da je BiH kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, i da na njenoj teritoriji, posebno u Republici Srpskoj, najviši politički funkcioneri godinama otvoreno veličaju pravnosnažno osuđene ratne zločince, pa je zatražio da Brisel prema Sarajevu primenjuje iste standarde kao prema ostalim kandidatima za članstvo.

“Ako EU kaže da takvom ponašanju nema mesta u državama kandidatima, onda se ta poruka odnosi i na BiH. Razlika je u tome što se Srbija mora suočiti s ideološkim kontinuitetom nacionalizma i povampirene četničke ideologije, koju njen politički vrh uporno odbija napustiti, dok BiH mora odgovoriti na institucionalnu nemoć pravosudnih institucija BiH da primeni vlastite zakone na vlastitoj teritoriji”, naveo je Isak.

Isak nije usamljen u Sarajevu

Isakov zahtev nije izolovan potez. Predsednik Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović je istog dana ocenio da je uvođenje sankcija, i ličnih rukovodstvu Srbije i onih usmerenih prema samoj državi, “jedini delotvoran alat” prema, kako je rekao, predvodnicima politika koje masovno i sistematski veličaju Mladića. Izetbegović je sahranu u Beogradu, uz vojne i verske počasti, nazvao ozbiljnim upozorenjem i pozvao Evropsku uniju, Sjedinjene Američke Države i članice Saveta za sprovođenje mira u BiH da, kako je naveo, “pravovremeno reaguju”.

Šta ovo znači za Srbiju i region

Savet Evropske unije se do objavljivanja ovog teksta nije oglasio povodom Isakovog zahteva za izmenu sankcionog režima. Predlog ipak menja ton dosadašnjih reakcija na sahranu Mladića: umesto pojedinačnih osuda, na sto pred Brisel stiže konkretan pravni predlog koji bi, ukoliko ga Savet EU usvoji, prvi put povezao sankcije direktno sa samim činom javnog veličanja lica osuđenih za genocid, a ne samo sa pojedinačnim postupcima ili izjavama. Za Srbiju bi to značilo da diplomatski pritisak zbog Mladićeve sahrane, do sada izražen uglavnom kroz reakcije pojedinih ambasada i evropskih zvaničnika, dobije i formalni pravni okvir na nivou cele Unije.

Isakov predlog istovremeno otvara pitanje i za samu Bosnu i Hercegovinu, s obzirom na to da isti standard, po njegovim rečima, mora važiti i za Republiku Srpsku. Da li će zahtev stići do formalne rasprave u telima EU, i sa kolikom podrškom ostalih zemalja kandidata, zavisi od narednih nedelja diplomatske aktivnosti u Briselu.