BiH pismom UN-u traži sankcije Srbiji zbog Mladića

Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine uputilo je 10. septembra 2026. pismo svim državama članicama Ujedinjenih nacija, tražeći da svaka od njih javno i dosledno odgovori na institucionalno veličanje osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Srbiji. Pismo je poslato preko Stalne misije Bosne i Hercegovine pri Ujedinjenim nacijama, a istog dana je ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković uputio i odvojeno pismo američkom državnom sekretaru Marku Rubiju, sa zahtevom za najstrože moguće sankcije Beogradu. Za Srbiju, kojoj su oba pisma po sadržini adresirana, reč je o novom krugu diplomatskog pritiska koji sledi neposredno posle sahrane Ratka Mladića uz vojne počasti u Beogradu.

Pismo Ujedinjenim nacijama sadrži tri konkretna zahteva prema svakoj državi članici:

• javna osuda zvaničnog veličanja Mladića, uključujući korišćenje državnih resursa, vojnih struktura i počasti
• ciljane sankcije protiv zvaničnika koji organizuju, promovišu ili olakšavaju takvo veličanje
• javna potvrda konačnosti presuda međunarodnih sudova o genocidu u Srebrenici

U obrazloženju prvog zahteva, Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine navodi:

“Javno osuditi službeno i institucionalno veličanje Ratka Mladića, uključujući korištenje državnih resursa, vojnih struktura i počasti.”

Deo istog zahteva odnosi se i na prikazivanje Mladićevog lika uz poruku „Pravac Potočari”, koju Sarajevo opisuje kao direktan poziv na genocidno nasilje. Drugi zahtev, koji traži konkretne restriktivne mere, u pismu glasi:

“Uvesti ciljane sankcije i druge restriktivne mjere protiv zvaničnika koji direktno organiziraju, učestvuju u promicanju ili olakšavaju službeno i institucionalno veličanje osoba pravosnažno osuđenih za genocid.”

Treći zahtev odnosi se na sudske presude i njihovu neupitnost. Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine u pismu traži da članice UN:

“Javno potvrde konačnost i autoritet presuda Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnog rezidualnog mehanizma i Međunarodnog suda pravde.”

Pismo posebno naglašava način na koji su Mladićevi posmrtni ostaci vraćeni u Srbiju, avionom Vlade Srbije i prekriveni srpskom zastavom. Kao pravni osnov za sve tri tražene mere, dokument se poziva na rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija A/RES/78/282, usvojenu 23. maja 2024. godine, kojom je ustanovljen međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Odvojeno pismo Rubiju

Konaković je paralelno pisao i američkom državnom sekretaru Marku Rubiju, kao i kongresmenu Kitu Selfu. Od Vašingtona traži da najoštrije osudi vlasti Srbije i razmotri uvođenje najstrožih raspoloživih sankcija protiv Srbije i pojedinaca koji su učestvovali u veličanju Mladića. U pismu ističe:

“Ratko Mladić nije osoba koja bi trebala biti predmet legitimnog nacionalnog sjećanja.”

Kao argument za američku reakciju, pismo navodi da je pod komandom Ratka Mladića ubijeno više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici, i da su njegove snage vodile opsadu Sarajeva koja je trajala skoro četiri godine. Konaković se poziva i na tri rezolucije američkog Kongresa koje su Srebrenicu ranije priznale kao genocid: H. Res. 199 i S. Res. 134 iz 2005. godine, i H. Res. 310 iz 2015. godine.

Ova dva pisma nastavljaju niz poteza koje je Konaković povukao otkad je Srbija sahranila Mladića uz državne počasti. Nekoliko dana ranije proterao je dvoje diplomata iz Ambasade Srbije u Sarajevu i pozvao još tri zemlje da zajedno sa Bosnom i Hercegovinom istupe pred međunarodnim institucijama protiv Beograda. Ni Ujedinjene nacije ni američka administracija do objavljivanja ovog teksta nisu javno odgovorile ni na jedno od dva pisma, pa ostaje otvoreno da li će neka od zatraženih mera, sankcije uključujući, dobiti konkretan sled.