Sarajevo pred UN: pritisak na Memorijalni centar Srebrenica
Ministar inostranih poslova BiH Elmedin Konaković pismom je obavestio Ujedinjene nacije da je 28 saradnika Memorijalnog centra Srebrenica pozvano na ispitivanje posle izveštaja o negiranju genocida.
Ministarstvo inostranih poslova Bosne i Hercegovine iznelo je pred Ujedinjene nacije postupak koji se vodi prema saradnicima Memorijalnog centra Srebrenica u Potočarima, pa je spor oko jedne ustanove u Podrinju ušao u istu prepisku u kojoj se pominju i moguće nove restriktivne mere prema Miloradu Dodiku, tema koju u Beogradu prate pažljivije od većine drugih vesti iz susedstva.
Pismo je uputio Elmedin Konaković, ministar inostranih poslova BiH. U njemu navodi da je najmanje 28 sadašnjih i bivših zaposlenih i saradnika centra pozvano na ispitivanje pred policijskim organima Republike Srpske, po zahtevu Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini, u okviru preliminarnih provera poslovanja ustanove za 2022. godinu i navoda o mogućoj utaji poreza i doprinosa. Iz tužilaštva je, kako Konaković prenosi, rečeno da formalna naredba o sprovođenju istrage nije doneta i da se ljudi ispituju u svojstvu svedoka.
Ministar u pismu insistira na tome ko su ti ljudi:
“Najmanje dvadeset i osam sadašnjih i bivših zaposlenika i saradnika Memorijalnog centra pozvano je na ispitivanje od policijskih organa Republike Srpske, postupajući po zahtjevu Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini. Pogođene osobe nisu samo zaposlenici jedne javne ustanove. Među njima su preživjeli genocida u Srebrenici, povratnici i svjedoci, kao i osobe čiji su članovi uže i šire porodice ubijeni u genocidu. Oni pripadaju zajednici koja i dalje živi s posljedicama zločina počinjenih u julu 1995. godine te s kontinuiranim negiranjem, iskrivljavanjem i relativiziranjem činjenica utvrđenih pravosnažnim presudama međunarodnih i domaćih sudova”, naveo je Konaković.
Ključna je, po njemu, hronologija. Pozivi su stigli neposredno posle predstavljanja godišnjeg izveštaja centra o negiranju genocida, objavljenog 30. jula 2026. U tom dokumentu evidentirano je 149 slučajeva negiranja genocida, iskrivljavanja utvrđenih činjenica i veličanja osuđenih za genocid, prema 99 slučajeva iz prethodnog izveštajnog perioda, što je rast veći od 50 odsto.
Zašto Konaković pominje rezoluciju 78/282?
Zato što je to jedini akt Generalne skupštine UN koji se izričito bavi Srebrenicom i koji obavezuje države članice da čuvaju utvrđene činjenice i sprečavaju njihovo negiranje. Konaković tvrdi da se principi te rezolucije ne mogu odvojiti od zaštite ljudi i institucija koji te činjenice prikupljaju i čuvaju, i upozorava da obim, način i tajming preduzetih radnji izazivaju zabrinutost bez obzira na formalno navedenu svrhu postupka. Kumulativni efekat, piše, može zastrašiti preživele, svedoke, istraživače i edukatore i odvratiti ih od posla koji rade.
Centar prozvao Amidžića i Cvijanović
Do sada je centar odgovarao uopšteno. U saopštenju od 8. avgusta prvi put je imenovao dvoje zvaničnika: Srđana Amidžića, ministra finansija i trezora BiH, za koga tvrdi da godinama blokira sistematizaciju i izvršavanje zakonskih obaveza države prema toj ustanovi, i Željku Cvijanović, članicu Predsedništva BiH, koja, kako navode, političku poziciju koristi za napade na rad i kredibilitet centra.
“U momentu kada se ovaj slučaj razmatra i u kontekstu mogućeg ponovnog uvođenja međunarodnih restriktivnih mjera prema Miloradu Dodiku ili drugim odgovornim licima, odgovornost za eventualne posljedice pripadat će isključivo onima čije ih je postupanje proizvelo. To uključuje i političke zvaničnike koji svojim javnim djelovanjem podstiču, opravdavaju ili daju političko pokriće pritisku na Memorijalni centar”, navodi se u saopštenju.
Poruka je da će svaki element mogućeg političkog uticaja biti dokumentovan i dostavljen stranim partnerima, a slučaj, prema tvrdnjama centra, već prate OEBS i Delegacija Evropske unije u BiH.
Šta se dogodilo za nedelju dana
Prvi pozivi su stigli početkom avgusta, kada je pozvanih bilo 26. Direktor centra Emir Suljagić tada je objasnio da ustanova posluje kroz trezorski sistem BiH, pa da utaja poreza tim kanalom nije izvodljiva. Sedmog avgusta centar je pozvao i bivše zaposlene da mu se jave ako dobiju poziv Policijske stanice Srebrenica, uz ponudu pravnog zastupanja, a istog dana su poslanici Trojke zatražili od PIC-a i OHR-a poseban status za tu ustanovu. Danas je slučaj na stolu u Njujorku.
Za region to znači da se rasprava o Srebrenici ponovo vodi kroz institucije, a ne kroz izjave, i da svaki naredni potez tužilaštva u Bijeljini ulazi u materijal koji strane kancelarije čitaju uz pitanje sankcija. Naredni datum koji nešto menja jeste odluka o tome hoće li preliminarne provere prerasti u formalnu istragu. Osmog avgusta te odluke još nije bilo.
