Napad na iranski brod kod Kešma u Hormuškom moreuzu

Nepoznat projektil je rano u nedelju, 13. septembra, pogodio iranski teretni brod u Hormuškom moreuzu, kod ostrva Kešm, i usmrtio jednog člana posade, dan pred sastanak na kome Iran i zemlje Zaliva treba da dogovore nova pravila plovidbe kroz taj deo Persijskog zaliva. Kroz moreuz i dalje prolazi značajan deo svetske nafte, pa svaki novi napad u tim vodama pomera cenu sirove nafte na globalnom tržištu, a time posredno i cenu goriva na pumpama u Srbiji, koja naftu kupuje po međunarodnim referentnim cenama.

Britanska pomorska služba za trgovinsku plovidbu UKMTO prijavila je napad kasno u subotu uveče, oko 23 časa po Griniču, dok iranski državni mediji pišu da se napad dogodio rano u nedelju ujutru po lokalnom vremenu. U upozorenju brodovima UKMTO je naveo: “Neidentifikovano plovilo pogođeno je nepoznatim projektilom tokom prolaska kroz moreuz.” Posle pogotka je, prema tom izveštaju, na brodu izbio požar, a lokalne vlasti su evakuisale posadu.

Iranska državna agencija IRNA, pozivajući se na guvernera ostrva Kešm, javlja da je jedan član posade poginuo, a četvoro je povređeno. Portal Marine Insight prenosi samo da je bilo više povređenih, bez tačnog broja. Američka televizija ABC News precizira da je reč o iranskom kontejnerskom brodu i da se napad dogodio kod ostrva Hengam, u neposrednoj blizini Kešma. Kešm je od iranske luke Bandar Abas udaljen oko 14 milja, prema podacima agencije AP i portala Marine Insight, i ostrvo je za Teheran ključno za kontrolu plovidbe kroz moreuz.

Ko je odgovoran za napad?

Agencija AP prenosi da je guverner Kešma za napad optužio “terorističkog neprijatelja”, bez preciziranja o kome je reč. Marine Insight, međutim, piše da napad niko nije preuzeo na sebe i da ga zvanično nisu pripisali ni američka vojska ni iranski zvaničnici. Američka vojska se na navode iz Teherana nije oglasila, iako je ranije tokom rata gađala iranske tankere i sprovodi blokadu iranskih luka.

Nekoliko sati pre napada, iranski predsednik Masud Pezeškijan je na društvenim mrežama poručio da Teheran neće popustiti pod pritiskom. “Naš narod ne može biti zastrašivanjem naveden na pokornost. Iran se neće predati”, napisao je.

Šta se dogovara u Omanu?

U ponedeljak, 14. septembra, u Omanu treba da se sastanu ministri spoljnih poslova zemalja regiona kako bi ih Iran i Oman upoznali sa predloženim novim režimom plovidbe kroz Hormuški moreuz. Prema iranskom predlogu, brodovi bi u Persijski zaliv ulazili isključivo kroz iranske teritorijalne vode, a izlazili delom kroz iranske, delom kroz omanske vode. Irak je preko državne agencije INA potvrdio da će prisustvovati sastanku, dok je Bahrein saopštio da neće doći jer nema diplomatske odnose sa Teheranom. Kako su Srpske novine ranije pisale, Teheran je dogovor sa Omanom najavio kao priliku da zemlje regiona same odluče o budućnosti moreuza.

Napad na brod kod Kešma dogodio se nekoliko dana pošto su jemenski Huti, koje podržava Iran, zauzeli ostrvo Majun na Bab el Mandebskom moreuzu na Crvenom moru, alternativnom pravcu za svetski pomorski saobraćaj otkad je promet kroz Hormuz opao. Saudijsko ministarstvo energetike je u petak iz predostrožnosti zatvorilo naftovod Istok-Zapad posle više napada, a saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman je u roku od 24 sata nekoliko puta razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Upitan o tom razgovoru, Tramp novinarima nije želeo da otkrije detalje:

Pa, razgovarao sam sa MBS-om. On mi je dobar prijatelj i to će se, mogu samo da kažem, rešiti sasvim u redu. Biće veoma dobro.

rekao je američki predsednik u Dablinu, tokom susreta sa irskim premijerom Mišelom Martinom, 12. septembra.

Komercijalni saobraćaj kroz Hormuški moreuz i dalje je oko 90 odsto manji nego pre rata koji su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli protiv Irana 28. februara. Prema saopštenju američke Centralne komande od 12. septembra, tokom prethodnih 60 dana je najmanje 100 brodova vraćeno ili preusmereno od iranskih luka zbog pomorske blokade koju Vašington sprovodi.

Sastanak u Omanu 14. septembra treba da pokaže da li zemlje Zaliva mogu da ponude zajednički odgovor na rat u kome nisu učestvovale, ali čije posledice, od cene nafte do bezbednosti plovidbe, već mesecima trpe. Da li će dogovoreni novi režim plovidbe kroz Hormuz zaista sprečiti nove napade poput onog kod Kešma, otvoreno je pitanje za ponedeljak.