Projektil pogodio tanker kod Omana, Arakči o planu za Ormuz

Za Srbiju, koja naftu i derivate kupuje po svetskim cenama, najneposrednije je ono što se događa sa cenom barela, a ta cena je u sredu ujutru u ranom trgovanju porasla: brent za 0,78 odsto, na 109,64 dolara, dok je WTI dostigao 98,58 dolara. Povod je novi udar na brod u blizini Ormuskog moreuza. Britanska pomorska agencija UKMTO javila je da je u sredu 21. oktobra, oko 01.45 po Griniču, nepoznat projektil pogodio tanker oko 11 nautičkih milja (oko 20 kilometara) zapadno od omanskog mesta Buha. Napadač nije identifikovan.

Šta se dogodilo sa tankerom kod Buhe?

Projektil je izazvao požar na brodu, koji je kasnije ugašen. Tanker je, prema podacima UKMTO, usidren, cela posada je bezbedna, a uticaj na životnu sredinu nije prijavljen. Agencija je brodovima koji plove tim područjem savetovala oprez.

Isti izvor beleži i raniji incident, od utorka: projektil je pogodio tanker 30 nautičkih milja od iračkog grada Al Fao, bez žrtava i bez štete. Napadi na plovila koja pokušavaju da prođu kroz moreuz, navodi se, učestali su poslednjih dana, jer Vašington sprovodi sve više brodova kroz taj prolaz, a Teheran nastoji da zadrži kontrolu nad njihovim prolaskom. Pre rata, koji je počeo zajedničkim američko-izraelskim udarima na Iran krajem februara, kroz Ormuz je prolazilo 20 odsto svetske nafte i gasa, a Sjedinjene Države od tada drže blokadu iranskih luka.

Mornarica Revolucionarne garde tvrdila je u utorak da je supertanker sa više od dva miliona barela sirove nafte eksplodirao i zapalio se pošto je udario u minu južno od moreuza. Prema toj tvrdnji, brod je isključio radar i navigaciju i ignorisao upozorenja na ruti koju Teheran naziva „neovlašćenom južnom rutom“. Ta tvrdnja nije nezavisno potvrđena. Portal je ranije izveštavao o iranskoj tvrdnji da su dva tankera udarila u mine.

Šta Arakči kaže o planu od sedam dana?

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči rekao je u utorak za irački Al Ekhbarija da Iran i SAD vode indirektne razgovore preko Pakistana i Katara, i da je Teheran predložio plan od sedam dana po kome bi se moreuz potpuno otvorio šestog dana. Vašington je, po njegovim rečima, prihvatio uslove, ali traži dodatne odredbe, odnosno garancije. Američki zvaničnici to nisu javno potvrdili.

„Pregovarački sto je i dalje tu“, poručio je Arakči, a prema italijanskoj agenciji LaPresse dodao je: „Ako ispune uslove, moreuz će biti potpuno otvoren“. Isti izvor navodi da ni Saudijska Arabija ni jemenski Huti nisu odgovorili na iransku ponudu za posredovanje, kao i da je Arakči odbacio umešanost Irana u događaje u Crvenom moru.

Izvori se oko tona njegove izjave razilaze. Gulf News i LaPresse prenose da SAD plan prihvataju uz zahtev za garancijama. Ruska agencija TASS, pozivajući se na Arakčijev intervju iračkom Al Irakija, prenosi drugačiji naglasak: „Vašington, a ne Teheran, koči ovaj proces i zatvara prilike za dijalog.“ Prema TASS-u, Iran neće u celosti otvoriti moreuz dok se ne postigne sporazum sa Vašingtonom, a bez njega ograničenja saobraćaja ostaju na snazi.

Iranski zahtevi uključuju prekid vatre na celom Bliskom istoku, odmrzavanje iranske imovine u inostranstvu i ukidanje sankcija naftnom sektoru. Predsednik parlamenta i glavni pregovarač Mohamad Bager Galibaf govori o sedam uslova, a pakistanskom načelniku vojske Asimu Muniru poručio je, kako prenosi Gulf News: „Nemamo ništa novo da kažemo; Amerika ne može da stekne poverenje Irana ukoliko ne ispuni sedam uslova.“

Koliko američkih snaga stiže u region?

Fox News, pozivajući se na dva američka zvaničnika, javlja da do kraja novembra u region stižu udarna grupa nosača aviona USS Teodor Ruzvelt i 13. ekspediciona jedinica marinaca sa amfibijskom grupom Makin Ajlend. Ukupno je to oko 10.000 ljudi: oko 6.000 mornara na nosaču i oko 4.200 marinaca i pripadnika amfibijske grupe. Ruzvelt je isplovio iz San Dijega 27. septembra, a marinci dan kasnije.

Nosač se pridružuje nosaču USS Džordž H. V. Buš, raspoređenom od aprila, i nosaču USS Džordž Vašington, koji je u avgustu stigao kao zamena za USS Abraham Linkoln. Fox News navodi i da predsednik Donald Tramp, prema nepotvrđenim informacijama, razmatra obnovljene udare na Iran.

Kako to čitaju u Teheranu i Tel Avivu?

Iranski predsednik Masud Pezeškijan poslao je u utorak poruku na mreži X povodom rođendana Satara Kana, vođe Ustavne revolucije s početka 20. veka: „Ješćemo zemlju, ali svoju zemlju nećemo predati.“

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu je 20. oktobra, na Univerzitetu Tel Haj u Kirjat Šmoni, bio otvoren u pogledu cilja: „Moramo da dovršimo eliminaciju iranskog režima, to je primarni cilj.“ Iz njegovih reči se ne vidi da li se Vašington s tim slaže ili se obavezao na dalje vojne korake.