Oman odložio sastanak o Hormuzu, bez novog datuma

Sastanak Irana i zalivskih država o pravilima plovidbe kroz Hormuški moreuz, zakazan za ponedeljak u omanskom gradu Salali, odložen je u nedelju uveče, bez najave novog datuma. Iran tvrdi da su odlaganje tražile neke zemlje regiona, a odluku je, prema iranskoj strani, zajednički doneo sa Omanom. Za Srbiju, koja gorivo na pumpama plaća po ceni koja prati svaki skok na svetskom tržištu nafte, ovo nije samo udaljena regionalna vest, jer kroz Hormuški moreuz i dalje prolazi petina svetskog snabdevanja naftom i tečnim gasom, a svaka nova neizvesnost oko njega brzo se prelama i na ceni goriva kod nas.

Odlaganje je u nedelju uveče saopštio ministar spoljnih poslova Omana Badr Albusaidi, na mreži X, uz objavu zastavica svih osam zemalja koje su trebalo da učestvuju, Bahreina, Irana, Iraka, Kuvajta, Omana, Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Radi postizanja konsenzusa, regionalni sastanak zakazan za sutra u Salali je odložen. Ostajemo posvećeni negovanju dijaloga koji podržava stabilnost i trajnu saradnju u našem regionu

napisao je Albusaidi, ne najavljujući kada bi pregovori mogli biti obnovljeni.

Direktor za Persijski zaliv u iranskom Ministarstvu spoljnih poslova Mohamad Ali Bak potvrdio je odlaganje agenciji IRNA i rekao da je sastanak pomeren na zahtev nekih zemalja regiona, zajedničkom odlukom Teherana i Maskata. Iranski zvaničnik, preneto je iz agencije Fars, nije precizirao koje su zemlje tražile odlaganje: “Sastanak je odložen na zahtev nekih zemalja regiona, odlukom koju su zajednički doneli Teheran i Maskat.”

Šta je trebalo da bude tema u Salali

Na dnevnom redu su bila pravila plovidbe i prolaska brodova kroz Hormuški moreuz, uzan morski prolaz između Irana i Omana kroz koji prolazi većina tankera sa Bliskog istoka. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei najavio je u petak da su ministri spoljnih poslova zalivskih država pozvani u Oman, a u razgovoru za Al Džaziru u subotu rekao je da se nada dolasku šefova diplomatije Zaliva, kao i Iraka. Najavljivano je i prisustvo delegacija Iraka, Saudijske Arabije i Katara.

Izvori se ne slažu oko toga koliko je tačno zemalja trebalo da sedne za sto. Kineska agencija Sinhua u svom izveštaju pominje samo Iran, zalivske države i Irak, dok indijski Tribune India i list The Week navode svih sedam zalivskih država, uključujući i Bahrein, uz Iran.

Zašto su pregovori otkazani

Prema pisanju indijskog magazina The Week, na odluku o odlaganju uticala su dva događaja neposredno pred sastanak. Dronovi lansirani sa teritorije Iraka pogodili su naftovod Istok Zapad u Saudijskoj Arabiji, kapaciteta sedam miliona barela dnevno, kojim Rijad zaobilazi Hormuz na putu ka terminalima na Crvenom moru, pa je naftovod obustavljen. Sati pre Albusaidijeve objave, iranski teretni brod je napadnut kod ostrva Kešm, pri čemu je jedna osoba poginula, a četvoro je povređeno.

Prema The Weeku, zalivske države nemaju zajednički stav prema Iranu. Bahrein je odbio da se sastane sa iranskim zvaničnicima, navodeći ponovljene raketne i dronovske napade na svoju teritoriju, dok su Saudijska Arabija i Katar bili spremni da dođu, ali oprezni da ne deluju kao da legitimišu iranske zahteve u vezi sa moreuzom. Emirati su, prema istom izvoru, još tokom samita BRIKS-a u Nju Delhiju vodili preliminarne razgovore sa Teheranom, nastavljajući politiku tihog angažmana koju Abu Dabi sprovodi već nekoliko godina.

Iranski zahtevi i cena nafte

Oman je, prema The Weeku, predlagao podelu upravljanja moreuzom u odnosu pedeset prema pedeset, sa dobrovoljnom naknadom za prolazak brodova, po ugledu na Malački moreuz. Iran je odbio dobrovoljni deo predloga, tražeći obaveznu naknadu i pomeranje plovnih koridora bliže sopstvenoj obali, što su zalivske države protumačile kao pokušaj Teherana da preuzme kontrolu, a ne da je podeli. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči ranije je poručio da Iran neće ponovo otvoriti moreuz dok Vašington ne ukine sankcije i ne odmrzne iransku imovinu, uslove koje je Trampova administracija odbacila bez iranskih ustupaka na nuklearnom planu.

Tržište je na vest reagovalo brzo. Cena barela nafte Brent porasla je 3,1 odsto, na 107,87 dolara, pošto je u jednom trenutku dostigla i 110 dolara, dok je američki benčmark WTI porastao 2,8 odsto, na 102,87 dolara po barelu.

Šta se dešava dok sastanka nema

Iranska blokada moreuza, uvedena posle napada Sjedinjenih Država i Izraela na Iran krajem februara, i dalje ometa oko petine svetskog transporta nafte i tečnog gasa. Američka Centralna komanda saopštila je da je do 13. septembra preusmerila 101 komercijalni brod u sopstvenoj akciji zaobilaženja moreuza. Pritisak nije ograničen samo na Hormuz, jer su Huti pobunjenici, koje podržava Iran, zauzeli grad Moku i ostrvo Perim u moreuzu Bab el Mandeb, otvarajući drugi front prema brodovima na Crvenom moru baš kada je glavni moreuz postao nesigurniji.

Predsednik Tramp zalaže se da se Hormuz ponovo otvori pre američkih međuizbora, ali Iran za sada ne pokazuje znake popuštanja, a ni Rijad ni Abu Dabi nemaju polugu da nametnu dogovor koji ni Vašington ni Teheran trenutno ne žele da sklope.

O najavi ovog sastanka portal Srpske novine je ranije pisao u tekstu Iran i Zaliv u ponedeljak u Omanu razgovaraju o Hormuzu. Novi datum pregovora za sada nije zakazan.