Huti zauzeli Bab el Mandeb, Džibuti traži pomoć

Ministar unutrašnjih poslova Džibutija Omar Abdi Said danas je zatražio hitnu međunarodnu pomoć, jer je mala zemlja na afričkom rogu, sa manje od 1,2 miliona stanovnika, prebukirana izbeglicama iz Jemena. Priča na prvi pogled deluje daleko od Beograda, ali moreuz oko kog se sukob vodi, Bab el Mandeb, je jedna od glavnih arterija svetskog pomorskog transporta nafte, pa svaki poremećaj u njemu, uz već blokiran Hormuski moreuz u iranskom ratu, direktno pritiska cenu sirove nafte na svetskom tržištu, a preko nje i cenu goriva u Srbiji.

• Od 3. septembra Huti su zauzeli celu jemensku obalu Crvenog mora
• Od prošlog četvrtka u Džibuti je stiglo više od 2.500 ljudi, očekuje se još 10.000
• UNHCR: duž zapadne obale Jemena raseljeno više od 100.000 ljudi
• Kamp Markazi u Oboku ima mesta za samo 5.000 novih izbeglica

“Priliv migranata je već premašio naše nacionalne kapacitete, i suočavamo se sa sve većim pritiskom jer međunarodno finansiranje opada”, rekao je Said, prenosi Al Džazira. Naveo je da je od prošlog četvrtka u Džibuti stiglo više od 2.500 Jemenaca i da očekuje da će se taj broj u narednim nedeljama približiti 10.000. Najveći broj njih stiže u Obok, gradić na severnoj obali Džibutija, udaljen svega 20 kilometara preko mora od jemenske obale. Tamošnji kamp Markazi, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), ima mesta za samo još 5.000 ljudi.

Zašto Huti sada drže ceo moreuz

Huti, pobunjenici koje podržava Iran, pokrenuli su ofanzivu 3. septembra i za nešto više od dve nedelje promenili kartu zapadnog Jemena. Deseti septembar su zauzeli okruge Hajs i El Hauha u pokrajini Hodeida i luku Moka u pokrajini Taiz. Do sredine septembra su preuzeli i ostrvo Perim, koje se nalazi unutar samog moreuza Bab el Mandeb, a potom i Veliki i Mali Haniš, arhipelag 160 kilometara severno od moreuza. Prema jemenskim zvaničnicima, vladine snage su se sa Haniša povukle bez većeg otpora. Time Huti sada kontrolišu celu jemensku obalu Crvenog mora i faktički gaze moreuz između Crvenog mora i Adenskog zaliva, jednu od tačaka kroz koju prolazi teretni saobraćaj prema Sredozemlju. Al Džazira danas javlja da vladine snage prijavljuju nove borbe sa Hutima u blizini samog moreuza.

Brojke se razlikuju iz dana u dan

Podaci o broju raseljenih se menjaju svakodnevno i izvori se ne slažu potpuno. UNHCR je u utorak saopštio da je duž zapadne obale Jemena raseljeno više od 100.000 ljudi. IOM je u nedeljnom izveštaju, koji je pozivajući se na svoju Matricu za praćenje raseljavanja objavio Jerusalem Post, naveo da je novo raseljenih 85.000 i više, od čega 82.164 od početka septembra. Nekoliko dana kasnije, prema navodima portala IBTimes, IOM je govorio o 93.864 novoraseljenih. Od tog broja, u pokrajini Taiz, blizu luke Moka, raseljeno je 9.280 domaćinstava, odnosno skoro 56.000 ljudi, dok je u pokrajini Lahdž raseljeno oko 19.000. Više od 60 odsto raseljenih su žene, deca i stariji muškarci, navodi IOM.

Slično se razlikuju i procene za Džibuti. Al Džazira javlja da je od prošlog četvrtka stiglo više od 2.500 Jemenaca, dok Jerusalem Post, pozivajući se na UNHCR, navodi broj od preko 2.400. IBTimes, koji se poziva na IOM, kaže da je do 14. septembra u Džibuti prešlo preko 2.000 ljudi, dok je dan ranije, 12. septembra, tadašnji ministar ekonomije i finansija Ilijas Musa Davale rekao da je samo za 24 sata stiglo 1.400 izbeglica. Državna novinska agencija Agence Djiboutienne d’Information je 13. septembra saopštila da je u 48 sati stiglo 3.400 ljudi, uključujući više od 2.000 koje su spasene u moru kod Oboka.

Reakcije humanitarnih organizacija

Generalna direktorka IOM Emi Poup upozorila je da brojke krije lična tragedija svake porodice. “Iza svakog broja stoji porodica koja je izgubila sve. Mnogi su raseljeni po više puta”, rekla je Poup u saopštenju te agencije. Predstavnica UNHCR u Džibutiju Sandrin Desamur rekla je da ljudi stižu iscrpljeni, posle teškog putovanja morem, i da je odgovor već pod pritiskom, uz upozorenje da je hitno potrebna dodatna podrška pre nego što stigne još porodica. Sa jemenske strane, član predsedničkog saveta Sultan el Arada kolaps vladinih snaga u Moki i drugim delovima zapadne obale opisao je kao “bolno i za žaljenje”, dok je predsedavajući saveta Rašad el Alimi te poraze pokušao da prikaže kao izolovane slučajeve, poručivši da vlada ostaje posvećena povratku suverenosti nad celom teritorijom zemlje.

Od 3. septembra u sukobu je, prema navodima Ministarstva za ljudska prava jemenske vlade koje prenosi Euronews, ubijeno oko 150 civila, a ranjeno više od 200. Ovo je sukob koji naš portal do sada nije pratio ovim obimom, poslednji put smo pisali o dronu koji je Saudijska Arabija oborila kod Meke, dok su Huti to negirali.

Šta dolazi

Za sada nema naznaka da će Ujedinjene nacije ili zapadne vlade odgovoriti na apel Omara Abdija Saida pre nego što u Džibuti stigne novih 10.000 ljudi, kako se očekuje u narednim nedeljama. Jemenska vlada, sa svoje strane, poručuje da njene snage regrupišu redove za novi pokušaj da povrate deo obale, dok Huti u istom trenutku najavljuju nastavak napada na Saudijsku Arabiju. Dokle će moreuz koji povezuje Crveno more i Adenski zaliv ostati u rukama pobunjenika, zavisi od toga da li će se taj protivnapad zaista dogoditi.