Huti zauzeli Mohu, nafta preko 100 dolara po barelu
Huti su u četvrtak ušli u jemensku luku Mohu, na manje od 80 kilometara od moreuza Bab el Mandeb kroz koji prolazi trećina svetske pomorske trgovine. Vladine snage tvrde da grad nisu napustile.
Cena nafte na svetskom tržištu je u četvrtak, 10. septembra, prešla 100 dolara za barel, a jedan od povoda za taj skok odigrao se hiljadama kilometara od Beograda, na jugu Crvenog mora. Jemenski Huti su tog dana ušli u lučki grad Mohu i približili se moreuzu Bab el Mandeb, kroz koji prolazi skoro trećina svetske pomorske trgovine i četvrtina dnevnih isporuka nafte i naftnih derivata. Srbija sirovu naftu i derivate u velikoj meri uvozi sa svetskog tržišta, pa poskupljenje barela na kraju oseti i domaća pumpa, bez obzira na to što se moreuz nalazi na drugom kraju sveta.
Grad je, prema četiri vojna izvora jemenske vlade koje navodi agencija Rojters, pao pošto su se snage koje podržavaju međunarodno priznatu vladu povukle iz njega. Tri vladina zvaničnika povlačenje su opisala kao napuštanje položaja. Svedoci su hutske borce videli kako ulaze u grad uzvikujući „smrt Americi, smrt Izraelu”, dok su se na društvenim mrežama pojavili snimci naoružanih pripadnika pokreta na glavnoj ulici Mohe.
Nisu se svi izvori složili oko toga da je grad zaista pao. Jemenska vlada do četvrtka uveče nije javno potvrdila da je Moha izgubljena, prenosi Euronjuz. Nacionalne otporaške snage, koje na zapadu Jemena predvodi Tarik Saleh, sinovac ubijenog jemenskog predsednika Alija Abdulaha Saleha, tvrde da njihove jedinice grad nisu napustile, nego ga pojačavaju.
Preustrojavanje i konsolidacija snaga u toku su u koordinaciji sa antihutskom koalicijom.
Tako su, preko sopstvenog medija, saopštile Nacionalne otporaške snage. Prema toj verziji, komandant je u Mohu u četvrtak ujutru ušao sa vojnim kontingentom dok su se trupe preraspoređivale, a zabeleženi su i sukobi između tih snaga i hutske mornarice.
Kolika je udaljenost do moreuza
Moha leži manje od 80 kilometara severno od Bab el Mandeba, moreuza koji spaja Crveno more i Adenski zaliv i čije ime na arapskom znači Kapija suza. Posle ulaska u grad, hutske snage drže teritoriju udaljenu manje od 100 kilometara od samog moreuza. Snage koje podržava Saudijska Arabija povlače se južnije, ka mestu Dubab, koje leži direktno na obali moreuza, naspram ostrva Perim, stenovitog vulkanskog ostrva koje deli vodeni prolaz na dva plovna kanala. Kontrola nad Dubabom i ostrvom je, prema izvorima Rojtersa, ključna za kontrolu nad celim moreuzom. Huti istovremeno napadaju i ostrva Haniš, dalje u Crvenom moru.
Grad je bio pod stalnim napadima od početka avgusta, kada je za nekoliko dana na njega palo više od 25 raketa i primoralo luku da obustavi rad.
Zašto je moreuz toliko važan
Bab el Mandeb je, zajedno sa Ormuskim moreuzom, ključna tačka za svetsku energetiku. Kroz oba moreuza zajedno prolazi četvrtina dnevnih isporuka nafte i naftnih derivata i blizu trećine svetske pomorske trgovine, uključujući teret koji ide ka Sueckom kanalu i dalje ka Evropi, kao i rusku naftu na putu za Aziju. Pošto je Iran ranije efektivno zatvorio Ormuski moreuz, blokada Bab el Mandeba bi Saudijsku Arabiju i druge zalivske proizvođače nafte odsekla od glavnih izvoznih pravaca.
Rat se širi, poginulo više od 500 ljudi
Sukob u Jemenu se poslednjih dana zaoštrio na više frontova. Saudijska avijacija je 10. septembra izvela oko 40 vazdušnih udara po provincijama Taiz, Hodeida, Al Džavf i Marib, odgovor na hutske napade balističkim raketama i dronovima na više gradova u južnoj Saudijskoj Arabiji, u kojima je ranjeno više od 70 ljudi. Od prošle nedelje je u borbama, prema proceni francuske agencije, poginulo više od 500 ljudi, uglavnom boraca. U poslednja dva nedeljna perioda je iz provincija Taiz i Hodeida raseljeno više od 20.000 ljudi, a u sam četvrtak su stotine žena i dece pobegle iz Mohe ka provincijama Lahdž i Aden, pod kontrolom vlade.
Iranski trag
Huti su deo takozvane Ose otpora, mreže naoružanih grupa koje Teheran podržava u regionu, uz Hezbolah u Libanu i Hamas u Gazi. Pakistan je Iranu preneo saudijsko upozorenje da obuzda svoje jemenske saveznike posle pojačanih napada na kraljevinu, u pokušaju da se spreči dalje širenje krize.
Iran ne kontroliše Hute.
Tim rečima je, prenosi Dejli Sabah, na to upozorenje odgovorio neimenovani visoki iranski zvaničnik. Istovremeno, prema navodima dva iranska izvora, Teheran je prošle nedelje Hutima poručio da nastave napade na Saudijsku Arabiju, uz obećanje dodatnog novca i oružja, dok je nekoliko komandanata Islamske revolucionarne garde otputovalo u Jemen da koordinira napade.
Deset godina rata bez rešenja
Huti su prestonicu Sanu zauzeli 2014. godine, isterali međunarodno priznatu vladu prema jugu, a Saudijska Arabija je 2015. povela vojnu intervenciju da ih istisne i vrati vlast. Primirje pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija je na snazi od 2022. godine i uglavnom je zaustavilo otvoreno ratovanje, ali nikada nije prešlo u trajno političko rešenje. Huti danas kontrolišu oko trećine teritorije Jemena, u kojoj živi najveći deo stanovništva zemlje.
Da li će Huti stvarno stići do same obale moreuza, preko Dubaba i ostrva Perim, ili će ih tamo zaustaviti pregrupisane snage Tarika Saleha, ostaje otvoreno pitanje narednih dana. Od odgovora zavisi i to da li će cena nafte na svetskom tržištu nastaviti da raste, a s njom i računi na benzinskim pumpama daleko od Crvenog mora.
