Ukrajinski dronovi razneli 20 ruskih brodova u Crnom moru

Srbija svaki barel nafte koji stigne iz ruskog izvoznog lanca plaća po ceni koju formira tržište osetljivo na svaku vest iz Crnog mora, i zato ono što se dogodilo tokom noći 15. jula nije udaljena ratna epizoda nego stavka koja se u narednim nedeljama može pojaviti na pumpama od Subotice do Vranja. Komandant Snaga bespilotnih sistema Ukrajine Robert „Mađar” Brovdi saopštio je da su ukrajinski morski dronovi u jednoj noći pogodili 20 ruskih plovila u Crnom moru: 17 naftnih tankera, dva gasna tankera i jedan tegljač. Ako je tvrdnja tačna, reč je o najvećem jednonoćnom udaru na ruski pomorski izvoz od početka rata.

Operacija nosi ime „MoLoČKa”, a crnomorski klaster pokrenut je 15. jula, na Dan ukrajinske državnosti. Simbolika nije slučajna: Kijev je datum koji obeležava kontinuitet sopstvene države iskoristio da pokaže da može da dosegne vode koje je Moskva godinama tretirala kao unutrašnje dvorište. Do 14. jula ukrajinski dronovi napali su 116 plovila u Azovskom moru, pa ukupan bilans od 6. do 15. jula, prema ukrajinskoj strani, iznosi 136 pogođenih brodova u oba mora.

Ovde je neophodna ograda koju ozbiljna redakcija ne sme da preskoči: brojke dolaze iz jednog izvora, iz ukrajinskog vojnog vrha, i nisu nezavisno potvrđene. Rusija udare nije komentarisala, što je i njena uobičajena praksa kada su u pitanju gubici u pomorskoj infrastrukturi. Satelitski snimci i podaci o kretanju brodova obično stignu sa zakašnjenjem od nekoliko dana, i tek tada se vidi koliko je od tvrdnji izdržalo proveru.

Zašto je Crno more važnije od Azovskog?

Geopolitička realnost je jednostavna: Azovsko more je plitko, zatvoreno i za rusku ekonomiju sporedno. Crno more je izlaz. Tuda ide sirova nafta i idu naftni derivati koji pune ruski državni budžet, i tuda plovi ono što se u zapadnim kancelarijama naziva „flota u senci”, nekoliko stotina starih tankera nejasnog vlasništva, sa menjanim zastavama i osiguranjem sumnjivog porekla, čija je jedina funkcija da zaobiđe sankcioni režim. Evropska unija je taj mehanizam napadala listama i zabranama ulaska u luke, sa ograničenim učinkom, jer papir ne zaustavlja brod koji je isključio transponder.

Ukrajina je sada ponudila drugačiji odgovor. Morski dron košta manje od stana u Novom Beogradu, a tanker koji pogodi vredi desetine miliona dolara i, što je važnije, vlasnika izlaže riziku koji nijedno osiguranje ne pokriva. Kalkulacija se pomera: nije problem što je brod potopljen, problem je što niko više ne želi da ga osigura ni da ga ukrca posadom.

Šta ovo znači za region i za Beograd

Prvi efekat je premija rizika. Svaka nedelja u kojoj se ponovi ovakav udar podiže troškove prevoza i osiguranja na crnomorskim rutama, a to se prelije na cenu goriva u celoj jugoistočnoj Evropi, uključujući tržište koje snabdeva Srbiju. Drugi efekat je diplomatski: Turska, koja kontroliše moreuze i drži se pažljive ravnoteže između Kijeva i Moskve, dobija incident u svom neposrednom susedstvu koji ne može da ignoriše.

Ista noć nije prošla bez cene za ukrajinsku stranu. Ruski udari 15. jula pogodili su benzinsku pumpu u Žitomirskoj oblasti, gde je jedna osoba povređena, u Novom Bugu u Nikolajevskoj oblasti poginuo je muškarac, a jedan je ranjen, dok je još jedna osoba poginula u Černigovskoj oblasti. Na frontu je 14. jula zabeleženo 253 borbena kontakta, brojka koja podseća da se rat ne odlučuje na moru.

Ako se pokaže da je bilans od 20 plovila u jednoj noći tačan, Moskva se suočava sa pitanjem koje do sada nije morala da postavlja: kako izvoziti naftu kroz more u kojem sopstvena mornarica više ne garantuje bezbednost. Da li mislite da će rast cena goriva u Srbiji na kraju platiti građani ili država kroz akcize?