SAD pogodile još jedan čamac u Karibima, poginulo 231
Vojska SAD napala je čamac u Karibima i ubila četvoro ljudi, tvrdeći da je reč o krijumčarima droge. Broj poginulih u kampanji protiv kartela popeo se na 231 u 69 udara za manje od godinu dana.
Vojska Sjedinjenih Američkih Država pogodila je u subotu, 19. septembra, još jedan čamac u Karipskom moru i ubila četiri osobe, saopštilo je Južno zapovedništvo američke vojske (U.S. Southern Command). Reč je o još jednom udaru u kampanji koju administracija predsednika Donalda Trampa vodi protiv onoga što naziva narko terorizmom, a broj poginulih od početka te kampanje, pre skoro godinu dana, popeo se na najmanje 231 u 69 izvedenih napada. Za Srbiju, malu državu koja se u spoljnoj politici oslanja na načelo nemešanja i poštovanje međunarodnog prava, ovakva praksa vojnog gađanja civilnih plovila bez sudskog postupka i bez javno predočenog dokaza predstavlja presedan čije posledice po globalnu geopolitičku realnost tek treba sagledati.
Prema saopštenju Južnog zapovedništva, meta subotnjeg udara bila je na jednoj od poznatih krijumčarskih ruta u Karipskom moru. Vojska, kao ni u većini prethodnih saopštenja o udarima u istočnom Pacifiku i Karipskom moru, nije ponudila dokaz da je pogođeno plovilo zaista prevozilo drogu. Na mreži X objavljen je snimak na kome se vidi čamac u pokretu, a potom blesak, dok identitet četvoro ubijenih nije saopšten.
Kampanja protiv navodnih krijumčara traje gotovo godinu dana i do sada je, prema zvaničnim američkim podacima, u 69 udara ubijeno najmanje 231 čovek. Tempo napada ne pokazuje znake usporavanja, a Vašington kampanju predstavlja kao ključni deo borbe protiv priliva droge na američko tržište.
Predsednik Tramp tvrdi da su Sjedinjene Države u onome što naziva „oružanim sukobom” sa latinoameričkim kartelima, i udare opravdava kao neophodnu eskalaciju koja treba da smanji dotok droge u zemlju i broj smrtnih slučajeva od predoziranja. Njegova administracija je, međutim, do sada ponudila malo dokaza kojima bi potkrepila tvrdnje da su u napadima zaista stradali krijumčari, a ne, na primer, ribari ili druga lica zatečena na moru.
Ministar odbrane Pit Hegset prošlog meseca je boravio u Panami, gde je razgovarao o vojnim operacijama u regionu. Tom prilikom je naveo da su Kolumbija, Gvatemala i Honduras pristali da dozvole Sjedinjenim Državama zajedničke vojne operacije protiv kriminalnih grupa na sopstvenoj teritoriji, čime bi se kampanja sa mora proširila i na kopno više latinoameričkih zemalja.
Gvatemala je odbacila tvrdnju da je postignut takav dogovor, što ukazuje na razmimoilaženje između Vašingtona i bar jedne od zemalja koje Hegset navodi kao partnere. Ekvador je, s druge strane, još u martu pokrenuo zajedničke misije sa američkom vojskom, pa je time postao jedna od retkih zemalja regiona koja otvoreno sarađuje na sprovođenju kampanje na svojoj teritoriji.
Za zemlje van Latinske Amerike, uključujući Srbiju i region Zapadnog Balkana, ova kampanja je pre svega pokazatelj u kom pravcu se kreće spoljna politika Vašingtona u drugom mandatu predsednika Trampa, prema unilateralnoj upotrebi sile, bez oslanjanja na multilateralizam i bez traženja odobrenja međunarodnih tela. Diplomatski kanali kroz koje bi se ovakve operacije mogle preispitati, bilo u Ujedinjenim nacijama bilo kroz transatlantsku vezu sa evropskim saveznicima, do sada nisu doveli do promene kursa.
Ni Južno zapovedništvo ni Bela kuća do sada nisu najavili kada bi kampanja mogla biti okončana, niti da li se planira dodatno proširenje operacija na kopno pomenutih zemalja. Sledeći koraci zavisiće od toga da li će Kolumbija i Honduras potvrditi dogovore o kojima govori Pentagon, i da li će Gvatemala promeniti stav nakon što ga je jednom već odbacila.
