Grčka druga po Zapadnom Nilu, sedmoro umrlo u Makedoniji

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) objavio je da je zaključno sa 3. septembrom u 15 evropskih zemalja registrovano najmanje 1.086 potvrđenih slučajeva groznice Zapadnog Nila. Za srpske građane podatak je neposredno važan jer sezona prenošenja virusa još traje, a Grčka, zemlja u kojoj je zabeležen drugi najveći broj obolelih na kontinentu, ostaje destinacija na koju se iz Srbije u septembru i dalje masovno putuje.

Prema izveštaju ECDC, najviše slučajeva ima Italija, 516, a slede Grčka sa 284 i Španija sa 88. Broj je naglo skočio u poslednjih nekoliko nedelja: početkom avgusta je bilo prijavljeno nešto više od 240 slučajeva u sedam evropskih zemalja, a sada se, mesec dana kasnije, govori o više od hiljadu obolelih u dvostruko većem broju zemalja. Virus se, podseća ECDC, prenosi preko komaraca koji ga prethodno pokupe od zaraženih divljih ptica.

Iz susedne Severne Makedonije, čiji epidemiološki bilteni redovno ulaze u regionalnu sliku bolesti koje prenose komarci, stiže i prvi ovogodišnji podatak o smrtnim ishodima. Institut za javno zdravlje te zemlje saopštio je u nedeljnom epidemiološkom izveštaju da je zaključno sa 1. septembrom registrovano 56 zaraženih, od kojih je sedmoro preminulo. Institut pritom navodi samo ukupan broj umrlih u čitavoj zemlji, bez podatka o tome u kom su gradu ti pacijenti obolevali ili lečeni.

Od ukupno 56 registrovanih slučajeva, 52 se vode kao potvrđeni, a četiri kao verovatni. Prema mestu obolevanja, čak 54 slučaja potiče iz Skoplja, dok je po jedan zabeležen u Velesu i u Kumanovu. Ta raspodela, međutim, govori isključivo o tome gde su ljudi zaraženi, ne o tome gde je sedmoro preminulih izgubilo život, jer taj podatak institut nije objavio.

“Registrovano je 55 autohtonih slučajeva i jedan slučaj sa istorijom putovanja u Grčku, ali period inkubacije obuhvata i boravak u Makedoniji”, navodi se u izveštaju Instituta za javno zdravlje Severne Makedonije.

Tim jednim izuzetkom institut praktično isključuje da je zaraza uvezena, i celu epidemiju vodi kao domaću, prenetu komarcima na sopstvenoj teritoriji.

Među obolelima je 44 muškaraca i 12 žena, a prosečna starost iznosi 65,8 godina, što potvrđuje da virus najteže pogađa starije osobe. Prvi ovogodišnji slučaj u Severnoj Makedoniji zabeležen je još 12. maja, kada su se kod pacijenta prvi put pojavili simptomi, pa epidemija u toj zemlji traje već skoro četiri meseca.

Prema podacima nemačkog Instituta Robert Koh, oko 20 odsto zaraženih osoba razvije simptome slične gripu, dok se teži oblik bolesti, koji može da uključi upalu mozga ili moždanih opni, javlja kod otprilike jedan odsto obolelih. Najviše su ugroženi stariji ljudi i osobe sa oslabljenim imunitetom, što se poklapa i sa prosečnom starošću obolelih u Severnoj Makedoniji.

Za Srbiju je ovakav sedmični presek koristan pokazatelj koliko je sezona ozbiljna u okruženju, jer se virus u regionu javlja svake godine i domaće institucije prate slučajeve i na sopstvenoj teritoriji. Podatak da je Severna Makedonija, zemlja sa manje od dva miliona stanovnika, za nešto više od tri meseca prijavila sedmoro umrlih, pokazuje koliko brzo epidemija može da se razvije čim temperature i broj komaraca ostanu visoki do kasno u leto. Isto tako, brojka od 284 obolela u Grčkoj nije samo statistika za grčke zvaničnike, nego i podatak koji bi trebalo da prate svi koji tamo provode letnji odmor.

ECDC svoj presek ažurira svake nedelje, a Institut za javno zdravlje Severne Makedonije radi isto sa sopstvenim izveštajem. Naredni brojevi, koji stižu narednih dana, pokazaće da li epidemija u regionu usporava sa hladnijim noćima ili se, kao i prethodnih sedmica, dodatno širi.