SAD uvele sankcije Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu

Sjedinjene Američke Države uvele su u petak, 9. oktobra, sankcije celom Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, pa meta više nisu samo pojedinačni sudije i tužioci koji su na američkoj listi od ranije, nego i sama institucija. Državni sekretar Marko Rubio objavio je zabranu transakcija u video obraćanju na društvenim mrežama, a osam država i Ujedinjene nacije odgovorili su istog dana, dok Belgija traži da se o tome u ponedeljak raspravlja među ministrima spoljnih poslova Evropske unije.

Šta tačno zabranjuju američke sankcije sudu?

Rubio je u obraćanju poručio da Vašington ide na prekid finansiranja suda.

„Zabranićemo transakcije sa ovim odmetnutim sudom, presecajući mu sredstva.“

Isti dan je dodao i političku poruku: „Sjedinjene Države i američki narod ne podležu nadležnosti ovog lažnog Međunarodnog krivičnog suda.“ Kazne je objavilo Ministarstvo finansija SAD. Predviđen je početni period odlaganja od šest meseci, uz izuzetke za telekomunikacije, softver, isplatu penzija i transakcije vezane za pritvorenike. Rubio je naveo da sankcije sudu i državama članicama daju priliku da odgovore na američke primedbe, a da će mere biti prilagođene ako to ne učine.

Vašington tvrdi da je sud prekoračio nadležnost gonjenjem zvaničnika zemalja koje nisu članice, poput Izraela. Sjedinjene Države i Izrael nikada nisu pristupili sudu, koji je osnovan 2002. godine i ima 125 država članica. Sud je 2024. izdao nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zbog rata u Gazi. Pre ovog poteza Vašington je sankcionisao više od deset sudija i tužilaca tog suda.

Kako je odgovorio sam sud?

Sud je odluku nazvao napadom na vladavinu prava i pozvao svojih 125 država članica da ga brane. U saopštenju su stajale i ove rečenice:

„Sud ne može da stoji sam. Njegova sudbina sada je i u rukama država koje su ga osnovale. Ne radi se samo o odbrani jedne institucije, nego o očuvanju međunarodnog poretka zasnovanog na vladavini prava. Istorija će suditi ovom trenutku.“

Ko se u Evropi, Kanadi i Japanu oglasio?

Zajedničko saopštenje potpisali su ministri spoljnih poslova Velike Britanije, Danske, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Kanade i Japana. Napisali su da žale zbog sankcija i da se snažno ne slažu s njima, a upozorili su na posledice po osoblje suda:

„Ako stupe na snagu, ove sankcije imaće značajan uticaj na rad Suda, njegovo posvećeno osoblje i njihove porodice. I dalje smo ujedinjeni u podršci Međunarodnom krivičnom sudu i spremni da vodimo konstruktivan i inkluzivan dijalog sa državama koje nisu članice.“

Holandski ministar spoljnih poslova Tom Berendsen, čija zemlja je domaćin suda, ocenio je odluku kao duboko žalosnu. Dodao je da će sankcije stupiti na snagu tek za šest meseci, da pružaoci usluga mogu da nastave rad za sud i da taj rok „ostavlja prostor za dijalog“.

Belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo otišao je dalje i zatražio konkretan evropski potez: „Belgija poziva na aktiviranje Blokirajućeg statuta EU kako bi se sud zaštitio.“ Prevo je najavio da će Brisel o podršci sudu razgovarati sa ministrima spoljnih poslova EU u ponedeljak, 12. oktobra, kao i na predstojećem Evropskom savetu.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je, kako je saopštio njegov portparol Stefan Dižarik, duboko uznemiren zbog očekivanog uticaja sankcija na sud u celini, posebno na njegovu sposobnost da vrši mandat. Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk nazvao je mere neprihvatljivim. Izvršni direktor organizacije Human Rights Watch Filip Bolopion ocenio je da je američka administracija jasno pokazala cilj da „uništi“ sud i zaštiti američke i izraelske zvaničnike od optužnica.

Šta kaže Izrael?

Usred širokog osuđivanja, Izrael je odluku pohvalio. Premijer Netanjahu je na mreži Iks zahvalio Trampu i Rubiju na „kritičnoj odluci“ i napisao:

„Međunarodni krivični sud nije sud. To je političko telo koje predstavlja smrtnu pretnju demokratijama koje poštuju zakon širom sveta i samoj ideji nacionalnog suvereniteta.“

Šta se dogodilo istog dana sa Nobelovom nagradom?

Sankcije su objavljene na dan kada je Nobelovu nagradu za mir dobila Navi Pilaj, južnoafrička pravnica koja je od 2003. do 2008. bila sudija Međunarodnog krivičnog suda u Žalbenom veću, a 2008. postala visoka komesarka UN za ljudska prava. Američki predsednik Donald Tramp odluku norveškog komiteta je u objavi na mreži Truth Social nazvao „neizbrisivom mrljom na Norveškoj“, a među sukobima koje tvrdi da je „okončao“ naveo je i Kosovo i Srbiju. Ta dva događaja poklapaju se po datumu, a veza među njima nije utvrđena.

Dok se ne ispuni šestomesečni rok iz američke odluke, prvi datum na evropskoj strani je ponedeljak, kada belgijski zahtev za Blokirajući statut stiže pred ministre spoljnih poslova Evropske unije.