DNP neće doći na sednicu o smeni Mandića u Podgorici

Poslanici Demokratske narodne partije (DNP) neće sutra doći na vanrednu sednicu Skupštine Crne Gore na kojoj je jedina tačka dnevnog reda smena predsednika parlamenta Andrije Mandića, saopšteno je danas iz poslaničkog kluba te stranke. Odluka dodatno komplikuje već neizvestan ishod glasanja, a ima težinu i za Beograd: spor u Podgorici vodi se oko poteza vezanog za srpsku politiku u Crnoj Gori, jer je Mandić predsednik Nove srpske demokratije (NSD), a povod za njegovu smenu je saučešće koje je uputio porodici Ratka Mladića.

Vanredna sednica zakazana je za četvrtak, 24. septembar, u podne, na zahtev opozicione Demokratske partije socijalista (DPS). Skupština u Podgorici ima 81 poslanika, za početak rada potrebno je prisustvo najmanje 41, a o smeni predsednika parlamenta odlučuje se većinom glasova prisutnih, ne ukupnog broja. Inicijativu je DPS pokrenula pošto je Mandić 27. avgusta uputio saučešće sinu preminulog Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog za genocid i ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini, i to, kako je sam naveo, u svoje ime i u ime Nove srpske demokratije.

Koliko poslanika zaista podržava smenu?

Odgovor zavisi od toga kog izvora pitate. Broj potpisnika inicijative se razilazi: DPS i deo opozicije govore o 38 od ukupno 81 poslanika, dok je javno potvrđenih, imenom i prezimenom, 33: 16 iz DPS-a, šest iz Bošnjačke stranke, četiri iz Građanskog pokreta URA, tri iz Evropskog saveza, po jedan iz Hrvatske građanske inicijative i od nezavisnog poslanika Nikole Janovića, i dva iz Albanskog foruma. Protiv smene su se izjasnili vladajući Pokret Evropa sad premijera Milojka Spajića, Demokrate, Socijalistička narodna partija i sama Mandićeva Nova srpska demokratija.

DNP je do jutros najavljivao da će prisustvovati sednici i glasati protiv smene, ali je klub poslanika danas promenio kurs, posle razgovora lidera stranke Milana Kneževića sa Mandićem. Iz poslaničkog kluba su saopštili:

Nakon razgovora koji su obavili lider DNP-a Milan Knežević i predsjednika Skupštine Andrija Mandić, poslanički klub je još jednom sagledao aktuelni politički trenutak i donio odluku da ne obezbjeđuje kvorum podnosiocima ove inicijative koji su dobili podršku i potpise i od djelova parlamentarne većine.

Stranka je iz parlamentarne većine izašla u januaru ove godine, ali tvrdi da to ne menja njen odnos prema Mandiću:

Bez obzira na činjenicu što je DNP u januaru ove godine napustila parlamentarnu većinu, na političke razlike koje imamo sa NSD-om, klub poslanika DNP nikad neće povući potez koji bi omogućio smjenu Andrije Mandića, a tako će biti i sjutra.

Ovo je treći pokušaj smene Mandića otkako je na čelu Skupštine od oktobra 2023. godine.

Šta poručuje Brisel?

Uoči glasanja oglasio se i izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Marjan Šarec, koji je u emisiji Eurozona na Televiziji E rekao da očekuje kvorum u četvrtak. Šarec je podsetio da Brisel status Mladića ne dovodi u pitanje:

Treba naglasiti da za nas u EU Ratko Mladić nije ni heroj, ni general.

Izvestilac je dodao da eventualna smena ne bi trebalo da izazove krizu parlamentarne većine, ali je upozorio da bi odsustvo kvoruma poslalo loš signal:

Nije najbolje da nema kvoruma, ne volim kad se preda meč, volim da ga odgledam.

Momentum koji sada postoji u evropskim institucijama, prema njegovim rečima, ne mora dugo trajati. “Nije sigurno da će momentum koji postoji u EU vječno trajati. Ovo je sad ili nikad”, rekao je Šarec. Mandićevo saučešće porodici Mladića osudili su i Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori i hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova, koje je najavilo da će tokom pristupnih pregovora insistirati na suočavanju sa prošlošću.

Za Beograd je slučaj osetljiv iz dva razloga. Prvi je politički: NSD, čiji je Mandić predsednik, predstavlja deo srpskog političkog korpusa u Crnoj Gori, pa bi njegova eventualna smena promenila odnos snaga upravo u toj politički najosetljivijoj niši. Drugi je diplomatski: Podgorica sudar oko Mladića prolazi u trenutku kada pokušava da ubrza pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, a Brisel je jasno dao do znanja da postupke funkcionera prema pravosnažno osuđenim ratnim zločincima tretira kao test spremnosti, ne kao unutrašnje pitanje. Da je značaj regionalan, potvrđuje i to što su reakcije stigle i iz Zagreba, ne samo iz Brisela.

Glasanje u Skupštini je tajno, pa konačan raspored snaga u sali neće biti poznat pre samog čina. Sednica počinje u četvrtak u podne, a ishod zavisi od toga koliko će poslanika uopšte doći, ne samo od toga ko je unapred najavio podršku.