Sjeverin: udruženja traže status civilnih žrtava od Srbije

Udruženja UDIK iz Sarajeva, Centar za demokratiju i tranzicionu pravdu iz Banjaluke i Ženski glas iz Priboja izdala su 22. oktobra 2026, na 34. godišnjicu otmice u Sjeverinu, zajedničko saopštenje. U njemu od nadležnih institucija Srbije traže da porodice otetih i ubijenih putnika priznaju za civilne žrtve rata i da im obezbede novčanu naknadu. Zločin je počinjen na teritoriji Bosne i Hercegovine, ali su žrtve bili radnici priboljskih preduzeća, a presudu je 2005. izrekao sud u Beogradu.

Šta se dogodilo 22. oktobra 1992?

Ujutru tog dana pripadnici formacije „Osvetnici“, pod komandom Milana Lukića, zaustavili su u selu Mioče, u opštini Rudo, redovni autobus užičkog preduzeća „Raketa“ na liniji Priboj-Rudo-Priboj. Njime su putovali radnici priboljskih preduzeća. Posle provere dokumenata iz vozila je izvedeno petnaest muškaraca i jedna žena.

Oteti su prebačeni kamionom, koji je, prema navodima iz bosanskohercegovačke štampe, vozio Oliver Krsmanović, u hotel „Vilina Vlas“ u Višegradu. Tamo su ih maltretirali, a zatim odveli na obalu Drine i ubili.

Koliko je bilo žrtava?

Izvori se u ovoj tački razilaze. Portal N1 u izveštaju o saopštenju navodi da je oteto i ubijeno 16 Bošnjaka. Sarajevski Klix piše o 17 nevinih civila, jer u taj broj uračunava i Sabahudina Ćatovića, koga su otmičari odveli noć ranije, ispred njegove porodične kuće. Klix objavljuje i imena sedamnaestoro stradalih, među kojima je Mevlida Koldžić, jedina žena u grupi.

Nijedna od dve brojke ne menja suštinu: reč je o civilima koji su krenuli na posao.

Šta se zna o suđenju i potrazi?

Okružni sud u Beogradu osudio je 2005. godine Milana Lukića, Olivera Krsmanovića i Dragutina Dragićevića na po 20 godina zatvora, a Đorđa Ševića na 15 godina. Sudbina većine žrtava ni posle tri decenije nije razjašnjena. Udruženja podsećaju da su pronađeni i identifikovani posmrtni ostaci samo jedne osobe, Medredina Hodžića, čije su delove tela 2010. pronašli u Perućačkom jezeru. Za ostalima se i dalje traga.

Šta tačno traže od Srbije?

Saopštenje nabraja četiri zahteva upućena institucijama Srbije:

• da porodice žrtava priznaju za civilne žrtve rata
• da im obezbede novčanu naknadu
• da pojačaju potragu za nestalima
• da porodicama pruže konkretnu podršku

Udruženja zahtev obrazlažu činjenicom da je zločin počinjen u drugoj državi, a o tome u saopštenju piše:

„Činjenica da su otmica i ubistva počinjeni na teritoriji druge države ne oslobađa Srbiju moralne obaveze da žrtvama prizna status civilnih žrtava rata i iskaže poštovanje prema njihovom stradanju.“

Organizacije su se obratile i institucijama u Bosni i Hercegovini i u regionu, pozivajući ih da se odgovorno odnose prema nasleđu ratnih zločina. Kao primer navode inicijativu Centra za građansko obrazovanje iz Crne Gore i UDIK-a, posle koje su crnogorske institucije prekinule saradnju sa hotelom „Vilina Vlas“, u kome su oteti putnici zlostavljani pre smrti.

Odgovor institucija Srbije na saopštenje do objavljivanja ovog teksta nije bio poznat.