Alta banka Bitolj: privremena uprava, limit 10.000 denara

Pad beogradske Alta banke prelio se preko granice: Narodna banka Severne Makedonije uvela je privremenu upravu u Alta banci u Bitolju, čiji je većinski vlasnik beogradska Alta banka, a klijenti te banke sada mogu da podižu samo ograničen iznos. Odluka je neposredna posledica poteza Narodne banke Srbije, koja je u noći između 30. i 31. oktobra matičnoj Alta banci oduzela dozvolu za rad, pa je tako bankarska kriza u Srbiji postala problem i za štediše u susednoj zemlji.

Ranije smo pisali da opoziciona stranka SDSM traži ostavku guvernera Trajka Slaveskog. Njegova institucija sada preuzima upravljanje imovinom banke, a on je objašnjavao zašto na konferenciji za novinare.

Šta je tačno odlučila makedonska centralna banka?

Izvršni odbor makedonske Narodne banke doneo je odluku o privremenoj upravi koja je stupila na snagu odmah. Prema Meta.mk, odluka je doneta 1. novembra. Upravljanje imovinom banke prelazi na lica koja imenuje Narodna banka, a izvori koje smo pročitali ne navode njihova imena.

Banka zadržava dozvolu za rad i nije u stečaju. Slaveski je rekao da se sve čini zbog situacije sa akcionarom:

„Ova mera je privremena i uvedena je isključivo zbog razvoja situacije sa akcionarom sa kvalifikovanim učešćem Alta bankom AD Beograd, kako bi se zaštitila imovina banke i interesi deponenata. Alta banka AD Bitolj je visoko kapitalizovana, likvidna i sa solidnim kvalitetom kreditnog portfolija i ispunjava sve nadzorne standarde“, rekao je guverner Trajko Slaveski.

Mere, prema njegovim rečima, mogu da traju najduže tri meseca, ali regulator očekuje bržu promenu vlasništva.

Koliko novca klijenti mogu da podignu?

Za fizička lica utvrđen je nedeljni limit od 10.000 denara za odliv sa računa, koji se koristi preko kartica koje je izdala banka. Slaveski je na pitanja novinara pojasnio da i plaćanje računa ulazi u taj iznos, dok obaveze klijenata prema samoj banci stoje van njega. Iznos je obrazložio procenom dnevnih potreba, uz poziv na prosečnu platu i penziju i orijentir od oko 40.000 denara mesečno.

Pravna lica nemaju ni to: privremeno ne mogu da prenose novac van banke preko platnih sistema niti da podižu gotovinu na bankomatima i šalterima. Plaćanja unutar iste banke ostaju neograničena, za pravna i za fizička lica.

Mobilno i elektronsko bankarstvo, prema Slaveskom, neće biti dostupno odmah, nego u nekom od narednih dana. Najavio je i prilagođavanje mreže filijala za klijente koji imaju depozite, a nemaju kartice. Viza je privremeno obustavila rad kartica ove banke, a usluga je vraćena 1. novembra u podne.

Ko vlasnik, ko kupac?

Beogradskoj Alta banci oduzeto je pravo glasa, ali vlasništvo zadržava. Slaveski je to rekao ovako:

„Ние го одземаме правото на глас на Алта банка АД Белград, но правото на сопственост останува“

Srpski vlasnik će, prema najavi, dobiti kratak rok da ponudi akcije na prodaju. Ako to ne uradi, prodaju sprovodi makedonska Narodna banka. Guverner navodi da je interes pokazalo četiri do pet subjekata, domaćih finansijskih institucija i kupaca iz inostranstva, ali je naglasio da su te informacije nezvanične.

Alta banka Beograd kupila je Stopansku banku AD Bitolj pre godinu dana, uz odobrenje Komisije za hartije od vrednosti i makedonske Narodne banke. Slaveski je branio tadašnju saglasnost: matična banka je u tom trenutku imala dozvolu, redovno je poslovala u srpskom finansijskom sistemu i ispunjavala proverene uslove za kupovinu akcija.

Šta je prethodilo?

Dan ranije Alta banka Bitolj saopštila je da ekspoziture i bankomati rade uobičajeno i da klijenti slobodno raspolažu depozitima. Makedonska Narodna banka tada je poručila da oduzimanje dozvole u Srbiji ne znači automatsko oduzimanje dozvole u Bitolju, ali da prati rizike vlasničke povezanosti.

Iz banke je do 31. oktobra, prema Slaveskom, podignuto oko dva miliona evra u gotovini i drugim prenosima. Za sumnje o transferima iz Srbije u Severnu Makedoniju guverner je tvrdio da, po svim raspoloživim podacima od početka krize u beogradskoj banci, priliva kakvi su pominjani u javnosti nema.

Narodna banka Srbije obrazložila je oduzimanje dozvole kontrolnim aktivnostima usmerenim na to da banka poveća likvidnost. Utvrđeno je da se finansijsko stanje banke znatno pogoršalo i da su ugroženi interesi deponenata. Agencija za osiguranje depozita biće rešenjem suda imenovana za stečajnog upravnika.

U Crnoj Gori je u međuvremenu Savet Centralne banke oduzeo odobrenje za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice, jer više nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi. Centralna banka Crne Gore navodi da ta institucija nije banka, ne prima depozite i ne utiče na stabilnost finansijskog sistema. Saopštenje se završava porukom:

„Građani i privreda mogu nastaviti da nesmetano koriste platne usluge banaka i drugih ovlašćenih pružalaca platnih usluga u Crnoj Gori. Centralna banka će nastaviti da odgovorno, blagovremeno i transparentno obaveštava javnost o svim pitanjima od značaja za sigurnost platnog prometa i stabilnost finansijskog sistema“, navedeno je u saopštenju Centralne banke Crne Gore.