Ebola u Kongu odnela 5.387 života, obolelo 11.042
Ministarstvo zdravlja Konga objavilo je nove podatke: obolelo je 11.042 ljudi, a umrlo 5.387, skoro polovina zaraženih. Za virus Bundibugyo nema odobrene vakcine ni leka.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo prešla je granicu od 11.000 slučajeva, objavila je vlada te zemlje u sredu 11. novembra 2026. Prema najnovijim podacima Ministarstva zdravlja, 11.042 ljudi je oboleo, a 5.387 je umrlo, što je blizu polovine svih zaraženih. Reč je o najsmrtonosnijoj epidemiji ebole u istoriji Konga, o kojoj je kod nas malo pisano, a koja je po broju umrlih već druga na svetu.
Koliko je ovo velika epidemija?
Bolest je zvanično proglašena sredinom maja i 17. je epidemija ebole u Kongu. Uzročnik je virus Bundibugyo. Za njega ne postoji odobrena vakcina ni lek, pa se oboleli leče prema simptomima.
Brzina širenja je ono što izdvaja ovu epidemiju. Evronjuz navodi da je hiljadu potvrđenih slučajeva dostignuto za 40 dana od aktiviranja odgovora, dok je za isti prag u epidemiji iz 2018. trebalo oko 235 dana. Po broju umrlih ispred je samo zapadnoafrička epidemija od 2014. do 2016, kada je zabeleženo oko 28.000 zaraženih i više od 11.000 umrlih. Dejli Sabah procenjuje da je od proglašenja sadašnje epidemije bilo najmanje tri puta više slučajeva i smrti nego u istom razdoblju u Zapadnoj Africi.
Virus se proširio na 8 od 26 provincija Konga. Žarišta su Ituri, epicentar epidemije, i Severni Kivu. U ranijem izveštaju Asošijeted presa Ministarstvo zdravlja je navodilo 67 pogođenih zdravstvenih zona od ukupno 178, a samo dve istočne provincije nosile su 9.782 potvrđena slučaja i 4.792 smrti. U istom izveštaju stajalo je i da je prag od 5.000 umrlih tada prekoračen, sa 5.026 smrtnih slučajeva među 10.351 zaraženih, dok je 2.788 ljudi preboleo bolest.
Šta otežava odgovor na terenu?
Ministarstvo zdravlja nabraja nekoliko prepreka. Oružani sukobi na istoku zemlje ponovo su se rasplamsali u oba žarišta, pa vlasti traže prekid borbi kako bi zdravstveni radnici mogli bez smetnji da dođu do obolelih. U regionu deluju pobunjenička grupa M23 i Savezničke demokratske snage, islamistička grupa aktivna uz granicu sa Ugandom.
Drugi problem je nepoverenje. Ministarstvo ga vidi u štetnim glasinama, velikom broju odbijanja zdravstvenih provera, otporu bezbednim sahranama i sve slabijem dolasku u zdravstvene ustanove. Asošijeted pres je javio da je medicinska sestra ubijena prošle nedelje dok je odgovarala na poziv zbog sumnje na ebolu, a da je u septembru ubijen i političar iz vladajuće stranke nakon što je na radiju zagovarao zdravstvene mere.
Treća prepreka su neisplaćene plate. Ministarstvo navodi da štrajkovi paralizuju ključne ustanove u više regiona i zaustavljaju rad na brojnim punktovima za kontrolu duž saobraćajnih pravaca, u rečnim lukama, na opštinskim granicama i aerodromima. Moise Mugenyi, jedan od radnika koji su obustavili rad u centru za lečenje u Tčomiji, u Ituriju, rekao je za AP:
„Umorni smo od traženja plata. Ako žele da nas plate, platiće. Danas je postalo pravi problem nahraniti porodicu.”
Prema istom izveštaju, radnici u Tčomiji tražili su četiri meseca neisplaćenih zarada, a u centru je tada bilo pet potvrđenih bolesnika i deset sumnjivih slučajeva.
Gde su vakcine i ko ih ispituje?
Svetska zdravstvena organizacija podržala je 4. novembra ispitivanje dve kandidat vakcine: jedne koju razvija Univerzitet u Oksfordu zajedno sa Institutom za serume Indije, i druge koju razvija kompanija Moderna. Ispitivanje vodi kongoanski Nacionalni institut za biomedicinska istraživanja, uz podršku međunarodnih partnera, među njima i SZO.
Generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus upozorio je na konferenciji za novinare kada su ispitivanja najavljena: „Vakcine su moćan alat, ali nisu zamena za proverene mere koje danas mogu da spasu živote.” Kao takve mere naveo je rano lečenje, praćenje kontakata, izolaciju, bezbedne i dostojanstvene sahrane i poverenje zajednica.
Kontakti su najslabija tačka. Prema Afričkom centru za kontrolu i prevenciju bolesti, oko 80 odsto novih slučajeva dolazi izvan lanca kontakata koji se prate, a trećina umrlih preminula je van centara za lečenje, pre nego što je testirana. O toj trećini govorio je Patrik Otim, rukovodilac u SZO:
„To su ljudi kojima nikada nismo imali priliku da pokušamo da spasemo život i to je jedna od naših najvećih briga u ovoj epidemiji. Kako da rano dođemo do ljudi da ih navedemo da dođu u zdravstvene ustanove da bi imali šansu da prežive?”
Da li se bolest proširila van Konga?
Jeste. Slučajevi su zabeleženi u Ugandi, Keniji i Nigeriji, zbog čega je ovo prva epidemija zabeležena u tri afričke regije i geografski najšire rasprostranjena na kontinentu. Kenija je u oktobru potvrdila najmanje osam slučajeva i dva smrtna ishoda. Prema kenijskom ministru zdravlja, poslednji pacijent je otpušten, pa se odbrojava 42 dana bez novog slučaja, koliko je potrebno da se epidemija proglasi završenom. Jedini potvrđeni slučaj u Nigeriji, žena koja je u tu zemlju stigla iz Ugande, prebačen je na lečenje u Švajcarsku.
Stanje u Keniji tako ostaje izuzetak, jer se u Kongu brojke i dalje uvećavaju, a Ministarstvo zdravlja upozorava da štrajkovi, nepoverenje i oružani sukobi i dalje zatvaraju punktove za kontrolu u Ituriju i drugim delovima zemlje.
