Tramp: Dogovor sa Iranom nije potreban, Vens ide drugde
Predsednik SAD u objavi na mreži Truth Social poručuje da Vašington ne traži sporazum sa Teheranom, a Vensa šalje na drugi zadatak. Bela kuća ne potvrđuje da su pregovori završeni.
Američki predsednik Donald Tramp poručio je u četvrtak, 12. novembra, da Sjedinjenim Državama više nije potreban dogovor sa Iranom. Za Srbiju to nije daleka tema: Ormuski moreuz, oko koga se vode pregovori, pre rata je propuštao oko 20 odsto svetske nafte i tečnog gasa, pa se svaki zaokret u tim razgovorima prelama kroz cene energenata. Objavu je stavio na mrežu Truth Social u četvrtak ujutru, a u njoj je potpredsedniku Džej Di Vensu, jednom od glavnih ljudi administracije za Iran, odredio sasvim drugi posao.
Šta je Tramp tačno napisao?
U našem prevodu, cela objava glasi:
„Ne treba nam dogovor sa Iranom. Ti dani su davno prošli. Imamo njihov novac, stotine milijardi dolara, i imamo njihov moreuz!“
Tramp je istom objavom naložio da Vens svoju „potpunu i celokupnu pažnju“ posveti onome što je opisao kao široku korupciju i kriminal u američkim saveznim državama koje vode demokrate. Kao primere naveo je Minesotu, Kaliforniju i Ilinois, prenosi The National.
Time je promenio ton iz prethodnih nedelja. Do sada je više puta govorio da će rat biti okončan posle izbora za Kongres i da dogovor ostaje moguć. U utorak je ocenio da je nastavak vojnih dejstava protiv Irana „sasvim malo verovatan“, uz upozorenje da je Vašington „spreman za dejstvo“ ako se prilike na Bliskom istoku promene. Na Dan veterana, u sredu, na groblju Arlington rekao je da će rat uskoro završiti. Ranije smo pisali o njegovoj tvrdnji da je Iran vojno praktično gotov i da blokada ostaje.
Da li su pregovori sa Iranom završeni?
Bela kuća na to pitanje nije dala odgovor. Zvaničnik koga je pitao ABC News nije hteo da kaže da li su razgovori sa Iranom okončani, nego je poslao saopštenje koje ističe pomorsku blokadu i ekonomski pritisak. U saopštenju stoji:
„Sjedinjene Države su u vrlo jakoj poziciji, sa kontrolom nad Ormuskim moreuzom.“
Saopštenje dalje navodi da će najveća pomorska blokada u istoriji, operacija „Ekonomski izopštenik“, kao i nova operacija „Gvozdena kapija“, nastaviti sa punim dejstvom.
Odgovor državnog sekretara Marka Rubija, dat dan ranije, išao je u istom pravcu. Rubio je u utorak rekao:
„Iran bi voleo dogovor. Problem je u tome što su uslovi koje i dalje postavljaju apsurdni.“
Dodao je da će ekonomski pritisak na kraju naterati Teheran na promenu stava:
„Na kraju ekonomska stvarnost probije lobanju čak i najradikalnijem ludaku.“
Šta se zna o Vensu i Rezaiju?
Uoči Trampove objave, list Wall Street Journal pisao je da Vens razmatra neposredan susret sa Mohsenom Rezaijem, sekretarom Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti Irana. Prema tom izveštaju, Tramp je saradnicima rekao da je otvoren za nastavak razgovora i ovlastio je Vensa da pregovara, a američki zvaničnici su naglasili da je ideja o susretu tek preliminarna. Vens je u aprilu pokušao da dogovori sporazum, ali su razgovori u Islamabadu završeni bez rezultata. On je i ranije govorio da je upravo rat razlog zbog kog su republikanci izgubili izbore za Kongres 3. novembra, na kojima su demokrate preuzele većinu.
Kako je rat uticao na cene nafte?
SAD i Izrael su rat protiv Irana započeli 28. februara 2026. Iran je u odgovoru ugrozio plovidbu kroz Ormuski moreuz, što je podiglo globalne cene goriva i robe. Cene nafte su porasle u vreme Trampovih izjava i poništile raniji pad, nastao pošto je Saudijska Arabija povećala proizvodnju skoro na nivo od pre rata.
Analitičar Trita Parsi ocenio je da je najverovatniji ishod ni rat ni mir. Po njegovoj proceni, Tramp bi mogao da formalno zadrži blokadu i sankcije, a da ih postepeno pušta da gube snagu, čime bi izbegao sporazum koji bi se mogao tumačiti kao priznanje da je rat propao. Parsi je upozorio da bi takav pristup ostavio i SAD i Iran, kao i celu regiju, izložene riziku od novog rata.
