Tramp: nema napada na Iran do 3. novembra, blokada ostaje

Američki predsednik Donald Tramp obećao je u četvrtak 8. oktobra da Sjedinjene Države neće napadati Iran pre međuizbora 3. novembra. Cena nafte brent, od koje zavisi i cena goriva na srpskim pumpama, tog je dana prvo skočila na 105 dolara po barelu, a pošto je objava izašla pala je na 103. Poruku je Tramp objavio na mreži Trut soušal, dan pošto je američki časopis Atlantik preneo da je Bela kuća od Pentagona zatražila opcije za udar pre glasanja.

Citirani deo objave, u prevodu, glasi:

„Želim da bude jasno svima da, iako je Iran u vrlo lošem stanju, i ekonomski i vojno, i iako će blokada ostati na snazi u punom obimu, dok nafta teče kroz Ormuski moreuz u rekordnim količinama (22 miliona barela samo prošle noći, a nijedan barel ne dolazi iz Irana niti ide ka Iranu!), nećemo napadati Iran ni u jednom trenutku pre međuizbora koji se održavaju u Sjedinjenim Državama 3. novembra.“

Tramp je u istoj objavi pomenuo i „produktivne razgovore“ sa Iranom, ali nije naveo nikakve pojedinosti. Američka televizija CBS News ocenjuje da bi 22 miliona barela u jednoj noći bilo blizu nivoa pre rata, uz napomenu da administracija redovno objavljuje takve brojke o nafti koju kroz moreuz ispraćaju američke snage.

Šta je objavio Atlantik i šta je odgovorila Bela kuća?

Atlantik je u sredu 7. oktobra, pozivajući se na dva zvaničnika administracije, napisao da su obim i ciljevi mogućih udara još predmet razgovora i da bi širi poduhvat mogao da usledi tek posle glasanja 3. novembra. Prema časopisu, priprema pokazuje koliko Trampu stoji do toga da spusti cene goriva i pokaže napredak u sukobu, jer potrošačke cene opterećuju birače uoči međuizbora. Zagovornici plana, prema istom izvoru, ne očekuju da bi udari naterali Iran na pregovore ili otvorili Ormuski moreuz. Računaju da bi pokazali američku snagu uoči glasanja.

Jedan republikanac upoznat sa raspravom rekao je za Atlantik:

„Predsednik bi tako izgledao kao da je ostvario pobedu, a cene goriva bi počele da padaju.“

Na upit CBS News-a, neimenovani zvaničnik Bele kuće odgovorio je da „vrhovni komandant ima sve opcije na raspolaganju u svakom trenutku“. Dodao je i ovo:

„Sjedinjene Države su u vrlo jakoj poziciji, sa kontrolom nad Ormuskim moreuzom i iranskom ekonomijom koja se urušava. Iran je desetkovan, a stvari će ići na jedan od dva načina: laganim ili teškim. Predsednik Tramp drži sve karte i učiniće šta god je najbolje za Sjedinjene Države.“

Nafta brent skočila je u četvrtak za više od četiri odsto pošto je tekst izašao, što je CBS u izveštaju povezao sa ovom pričom. Pre Trampove objave stajala je na 105 dolara, oko četiri odsto iznad zatvaranja u sredu, a posle nje na 103.

Kako se obećanje uklapa u Trampove ranije poruke?

Američka strana nedeljama nije objavila nijedan udar na Iran, ali je Tramp više puta pretio da će napade obnoviti posle međuizbora. Prošle nedelje je za časopis Tajm rekao da bi mogao da naredi nove udare posle glasanja, a novinarima je posebno kazao da veruje da će SAD pobediti u ratu „odmah posle izbora“, uz dodatak „možda i pre izbora“. Sada je rok izričito vezao za 3. novembar.

Rat traje od 28. februara. Privremeni sporazum iz juna, koji je predviđao primirje od 60 dana, raspao se za nekoliko nedelja. Krajem septembra Tramp je javno odbio iranski predlog da se moreuz otvori na sedam dana ako SAD ispune određene uslove, a posredne razgovore vodi izaslanik Stiv Vitkof. O zahtevu potpredsednika Džej-Di Vensa da Iran smanji obogaćivanje uranijuma, na koji Teheran nije pristao, pisali smo ranije.

Šta kaže Teheran?

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je u četvrtak u Teheranu, posle učešća na sahrani, za Studentsku novinsku mrežu da se pregovori nastavljaju preko posrednika. Prema prevodu CBS-a, rekao je:

„Predstavili smo svoj plan, onaj koji se zove sedmodnevni plan. Čuli smo stavove Amerikanaca kao odgovor. Sada ih razmatramo. Mislim da ćemo odgovoriti u roku od nekoliko dana. Kao što sam rekao, proces pregovora se nastavlja.“

Predsednik Masud Pezeškijan je ove nedelje pregovore sa Vašingtonom nazvao besmislenim. Istog dana kad je Tramp objavio obećanje, ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je sa Pezeškijanom uoči regionalnog samita u Turkmenistanu i, prema ruskim agencijama, rekao: „Spremni smo da učinimo sve što je u našoj moći da doprinesemo rešavanju ove situacije.“

Šta ostaje od pritiska na Teheran?

Blokada ostaje, a Ministarstvo finansija SAD je u četvrtak uvelo sankcije za 17 brodova takozvane flote u senci, kojima je iranska nafta i petrohemijski proizvodi stizali na tržišta južne i istočne Azije. U saopštenju ministarstva piše da ta mera „efektivno neutrališe veliku većinu preostale mreže iranske flote u senci“, a ministar finansija Skot Besent dodao je da je cilj da se Teheranu oduzmu sredstva potrebna da „vodi rat u regionu“.

Na moru pritisak ne jenjava ni sa druge strane. Britanska pomorska služba UKMTO objavila je da je u utorak još jedan tanker sa sirovom naftom pogođen u Ormuskom moreuzu „nepoznatim projektilom“, bez povređenih, dok je šteta na plovilu nepoznata. Pogođeno je i nekoliko drugih brodova u tom prolazu.

Rat se meri i u opremi. Izveštaj Istraživačke službe Kongresa, ažuriran ove nedelje, navodi da je izgubljeno ili oštećeno najmanje 81 američka vojna letelica: 45 dronova MQ-9 Riper, 12 lovaca F-15E, sedam tankera KC-135 i jedan F-35A. Nosač aviona Abraham Linkoln istog je dana, posle 321 dana na moru, uplovio u San Dijego sa više od 4.500 mornara.

Obećanje ima jasan rok: 3. novembar, dan glasanja. Šta će Vašington da radi posle njega, Atlantik opisuje kao širi poduhvat o kome se tek razgovara.