EU usvojila paket za tehnološku suverenost, čipovi i AI
Evropska komisija usvojila je 3. juna paket mera kojim hoće da smanji zavisnost od stranih giganata: Čipove akt 2.0 i Akt o razvoju klauda i AI.
- Evropska komisija je 3. juna usvojila paket za tehnološku suverenost.
- Glavna dva predloga su Čipove akt 2.0 i Akt o razvoju klauda i AI.
- Uz njih idu Strategija otvorenog koda i plan za digitalizaciju energetike.
- EU za više od 80 odsto ključnih digitalnih proizvoda zavisi od zemalja van Unije.
Šta se desi kad ceo kontinent shvati da skoro ništa od onoga što pokreće njegove kompjutere ne pravi sam? Evropska komisija je 3. juna odgovorila planom, usvojila je Evropski paket za tehnološku suverenost, skup mera za poluprovodnike, veštačku inteligenciju, klaud i otvoreni kod.
Poruka je jednostavna. Brisel hoće da Evropa manje zavisi od stranih tehnoloških giganata i da deo ključne infrastrukture pravi i drži kod kuće. Cifra koja stoji iza svega je neprijatna, EU za više od 80 odsto svojih ključnih digitalnih proizvoda i infrastrukture zavisi od zemalja van Unije.
Šta tačno donosi ovaj paket?
Paket ima dva glavna zakonodavna predloga i dva prateća dokumenta. Evo kako to izgleda kad se raščlani.
- Čipove akt 2.0, gradi kapacitete u najsavremenijim poluprovodničkim tehnologijama, dakle u proizvodnji čipova koji su danas najteži za napraviti.
- Akt o razvoju klauda i AI, uvodi jedinstveni okvir EU za procenu suverenosti i pojednostavljuje izgradnju data centara na tlu Unije.
- Strategija otvorenog koda, oslonac na softver čiji je kod javan, da Evropa ne zavisi samo od zatvorenih rešenja stranih firmi.
- Strateški plan za digitalizaciju i AI u energetici, spaja veštačku inteligenciju i energetski sektor, oblast u kojoj računari i mreže troše sve više struje.
Ono što je ovde konkretno jeste deo o data centrima. Akt o klaudu i AI hoće da olakša i ubrza njihovu izgradnju, jer bez domaćih data centara nema ni domaćeg klauda, a bez klauda danas ne radi skoro nijedan ozbiljan AI sistem.
Jačanje evropske tehnološke suverenosti, navela je Komisija u zvaničnom saopštenju 3. juna.
Zašto je ovo važno za običnog korisnika?
Na prvi pogled deluje kao briselska papirologija daleko od svakodnevnog telefona u ruci. Veza ipak postoji, i to direktna.
Čip iz tvog telefona, računara ili automobila gotovo sigurno je napravljen van Evrope. Isto važi i za klaud servise na kojima ti stoje fotografije, mejlovi i nalozi. Kad ceo lanac zavisi od proizvođača sa drugog kraja sveta, svaka kriza, od nestašice čipova do geopolitičkih tenzija, oseti se i ovde, kroz cene i kroz dostupnost.
Zato je suverenost ovde praktična stvar, a ne samo politički slogan. Manje zavisnosti znači stabilnije cene i manje iznenadnih nestašica kad negde u svetu zaškripi.
Naravno, paket je tek usvojen kao predlog Komisije i pred njim je dug put kroz evropske institucije pre nego što bilo šta zaživi u praksi. Realni efekti na fabrike čipova i data centre mere se godinama, ne mesecima.
Pitanje koje ostaje za nas, da li Evropa može da sustigne zaostatak za Amerikom i Azijom u čipovima i AI, ili je 80 odsto zavisnosti prevelika rupa da se zakrpi jednim paketom mera?
