Udario pešaka kod Smedereva i pobegao, uhapšen vozač
MUP je u Smederevu uhapsio osumnjičenog I. S. (33), za koga se sumnja da je automobilom usmrtio pešaka, telo odbacio u kanal pored puta i pobegao sa lica mesta.
- Policija u Smederevu uhapsila je osumnjičenog I. S. (33) iz okoline grada.
- Sumnja se da je 11. jula, u ranim jutarnjim satima, u ataru Malog Orašja automobilom usmrtio pešaka.
- Poginuli pešak imao je 61 godinu; osumnjičeni je, prema sumnji, vozio bez vozačke dozvole.
- Automobil marke mazda nosio je registarske tablice koje pripadaju drugom vozilu.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Smederevu uhapsili su 16. jula osumnjičenog I. S. (33) iz okoline grada. Terete ga za tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo pešak. Ono što ovaj slučaj izdvaja od uobičajene hronike jeste ono što se, prema sumnji tužilaštva, dogodilo posle udara.
Nesreća se dogodila 11. jula, u ranim jutarnjim satima, u ataru Malog Orašja kod Smedereva. Osumnjičeni je, kako se navodi, automobilom marke mazda naleteo na pešaka starog 61 godinu. Povrede zadobijene u naletu bile su smrtonosne.
Sumnja koja ga tereti ide, međutim, korak dalje. Prema navodima istrage, vozač nakon udara nije zaustavio vozilo i pozvao pomoć. Umesto toga je, kako se sumnja, telo muškarca odbacio u kanal pored puta i napustio mesto nesreće. Pomoć nije pružena, a događaj nije prijavljen nadležnima.
Zašto je slučaj teži od obične nesreće?
Saobraćajna nesreća sa smrtnim ishodom sama po sebi je teško krivično delo. Ono što ovaj slučaj pomera iz nehata ka svesnom postupku jeste bekstvo i ostavljanje povređenog bez pomoći. Napuštanje lica mesta i nepružanje pomoći unesrećenom u domaćem pravu se tretiraju kao posebne, otežavajuće okolnosti.
Na sumnju o svesnom bekstvu upućuju i okolnosti pod kojima je vozilo bilo na putu. Osumnjičeni je, prema navodima policije, upravljao automobilom iako nema vozačku dozvolu. Vozilo je, uz to, nosilo registarske tablice koje pripadaju drugom automobilu. Reč je o detaljima koji istragu vode ka pitanju da li je vozač unapred računao na to da će biti teže identifikovati i njega i vozilo.
Do hapšenja je došlo pet dana posle same nesreće. Taj vremenski razmak pokazuje uobičajen tok ovakvih predmeta: prvo se rekonstruiše događaj i utvrde tragovi, a potom se dolazi do osumnjičenog. Krivica u ovom trenutku nije pravosnažno utvrđena.
Šta osumnjičenom sledi u postupku?
Nakon hapšenja, osumnjičeni se privodi nadležnom tužilaštvu, koje odlučuje o daljem toku. U predmetima ovog tipa tužilaštvo po pravilu predlaže meru zadržavanja, a sud potom odlučuje o eventualnom pritvoru. Tokom istrage se izvode veštačenja, među kojima je i saobraćajno-tehničko veštačenje kojim se rekonstruiše sam nalet.
Utvrđivanje činjenica u ovakvim slučajevima obično traži strpljenje. Potrebno je precizno rekonstruisati brzinu, položaj pešaka i vozila u trenutku udara, kao i redosled radnji posle njega. Tek na osnovu tih nalaza tužilaštvo formuliše konačnu kvalifikaciju dela, a odbrana iznosi svoju verziju događaja.
Za porodicu poginulog muškarca, iza pravnih kvalifikacija ostaje jednostavna činjenica: čovek koji je jutrom bio na putu kući se nije vratio. Kada se nesreći doda i sumnja da je telo odbačeno u kanal, a pomoć izostala, otvara se pitanje koje nadilazi saobraćajne propise. Koliko strogo pravosuđe treba da kažnjava bekstvo sa mesta nesreće, kada je razlika između pružene i uskraćene pomoći ponekad razlika između života i smrti?
