Fiskalni savet: Emiratima dugujemo dve milijarde

Fiskalni savet u svojoj poslednjoj analizi navodi da Srbija u drugoj polovini 2026. treba da vrati oko dve milijarde dolara Fondu za razvoj Abu Dabija, što je obaveza koncentrisana na nekoliko meseci i koja će, prema oceni tela, snažno opteretiti budžet. Reč je o dva kredita uzeta od emiratskog fonda: prvi je reprogramiran 2021. i dospeva u avgustu 2026, dok drugi, iz 2022, stiže na naplatu krajem godine. Razmak između dva dospeća je svega četiri meseca.

Uslovi pod kojima se dug vraća su se u međuvremenu pogoršali. Kamatna stopa na reprogramirane kredite porasla je na 4 odsto, što Fiskalni savet pripisuje lošijim uslovima na međunarodnom finansijskom tržištu u trenutku reprograma. Posledica je da potrebe za finansiranjem u ovoj godini rastu oko 30 odsto u odnosu na prethodnu, i to gotovo isključivo zbog ove dve rate. Drugim rečima, značajan deo ovogodišnjeg zaduživanja države ne ide u nove projekte, već u zatvaranje starih obaveza prema Abu Dabiju.

“Srbija će se zbog ovoga u drugoj polovini 2026. suočiti sa velikim pritiskom na budžet”, navodi Fiskalni savet u svojoj oceni. Pritisak nije apstraktan: kada dve velike devizne rate padaju u istom polugođu, država mora da obezbedi likvidnost bilo iz tekućih prihoda, bilo novim zaduživanjem, najčešće po cenama koje diktira tržište u datom trenutku.

Zašto cene projekata rastu bez objašnjenja?

Drugi deo upozorenja tiče se kapitalnih projekata koji su delom finansirani upravo iz emiratskih i drugih izvora. Nacionalni stadion poskupeo je za 7,5 milijardi dinara, sa prvobitnih 67,5 na 75 milijardi, uz dodatne troškove prateće infrastrukture koji se vode odvojeno. Putni koridori, prema nalazima Fiskalnog saveta, probili su ugovorene cene do 90 odsto.

Ono što telo posebno izdvaja jeste izostanak obrazloženja. “U budžetskoj dokumentaciji nedostaju objašnjenja za ovolika probijanja cena”, stoji u analizi. Za projekte ovog reda veličine, gde se razlika meri milijardama dinara, odsustvo pisanog traga o uzrocima poskupljenja otežava svaku naknadnu kontrolu trošenja. Bez tih podataka, ni Narodna skupština ni javnost ne mogu da utvrde da li je reč o promeni obima radova, kursnim razlikama ili nečem trećem.

Šta ovo znači za budžet do kraja godine?

Kombinacija dve stvari, velikog deviznog dospeća prema Abu Dabiju i kapitalnih projekata čije cene rastu brže od plana, znači da je manevarski prostor budžeta u drugom polugođu uži nego što je deklarisano na početku godine. Ako se rate refinansiraju novim zaduživanjem, trošak kamate raste; ako se isplaćuju iz tekućih prihoda, manje ostaje za sve ostalo.

Fiskalni savet ne tvrdi da je reč o nesolventnosti, već o koncentrisanom pritisku koji se mogao bolje rasporediti i transparentnije prikazati. Naredni test biće rebalans i izvršenje budžeta u poslednjem kvartalu, kada će se videti odakle je tačno došlo finansiranje za emiratske rate.

Da li država treba da objavi detaljnu strukturu poskupljenja stadiona i koridora pre nego što zatraži nova zaduživanja?