Prinos na francuske obveznice preko 5%, najviši od 2002.

Prinos na desetogodišnje francuske državne obveznice (OAT) dostigao je u sredu 21. oktobra 5,002% tokom jutarnjeg trgovanja, prema Blumbergu, što je najviši nivo od 2002. godine. Investitori traže veću nadoknadu za držanje francuskog duga u trenutku kada vlada Sebastijana Lekornija pokušava da bez većine u parlamentu usvoji budžet za 2027, a agencija Moody’s u petak 23. oktobra odlučuje o kreditnom rejtingu zemlje.

Koliko je porastao prinos na francuske obveznice?

Prema Asia Business Daily, prinos je samo tokom ove nedelje porastao za 0,2 procentna poena, dok je krajem februara iznosio oko 3,2%. Euronews i Asia Business Daily navode da je prag od 5% prvi put probijen posle 2002. godine. Izvori se ipak ne slažu u potpunosti: Trading Economics u vesti od 2. oktobra javlja da je prinos nakratko probio 5% već 1. i 2. oktobra, dok LSEG za 1. oktobar beleži vrh od 4,989%. Zato je tačnije reći da je prinos ponovo prešao 5% i da je na nivou koji nije viđen od 2002.

Razlika prema desetogodišnjim nemačkim obveznicama, koje se smatraju evropskim merilom kreditne sposobnosti, iznosila je u sredu oko 157 baznih poena, navodi N1. Bazni poen je stoti deo procentnog poena. Tokom oktobra ta razlika (spred) penjala se do oko 159 baznih poena, odnosno 1,594 procentna poena prema Asia Business Daily, što je najviše u 15 godina, još od 2011, kada se dužnička kriza širila južnom Evropom.

Za privredu to nije apstrakcija. Euronews podseća da se OAT koristi za određivanje kamatnih stopa u širokom delu ekonomije, pa bi zaduživanje preduzeća i domaćinstava moglo da poskupi.

Zašto Francuska plaća više od uporedivih zemalja?

Javni dug Francuske iznosi oko 120% BDP-a, dvostruko više od granice Evropske unije od 60%. Lekorni traži da parlament, bez političke većine, odobri uštede od 43 milijarde evra. Čak i da budžet prođe, deficit bi sledeće godine pao samo na 5% BDP-a, iznad granice EU od 3%.

Pritisak dolazi i spolja. Prinosi na državne obveznice ove godine rastu širom sveta zbog naglog skoka cena energenata, što je centralne banke navelo da podignu kamatne stope, piše N1. Asia Business Daily vezuje rasprodaju obveznica zemalja G7 za rat sa Iranom i ocenjuje da se Francuska izdvaja obimom pada cena obveznica. Na to se nadovezuju protesti: tokom vikenda demonstracije, između ostalog za veća ulaganja u škole i druge javne službe, prerasle su u najgore ulično nasilje u poslednjih nekoliko godina, navodi Euronews. Sledeće godine su i predsednički izbori.

Upozorenja stižu i sa tržišta. Džef Miler, kopredsednik odeljenja za obveznice u Morgan Stanley Investment Management, rekao je za Financial Times: „Politička volja da se sačuva fiskalna disciplina pred izbore vrlo je mala”, a dodao je da „situacija lako može postati mnogo gora nego što je sada”.

Šta Moody’s može da uradi u petak?

Moody’s trenutno drži Francusku na oceni Aa3 sa negativnim izgledom, a većina ekonomista očekuje smanjenje. Euronews ocenjuje da bi snižavanje ocene automatski podiglo troškove zaduživanja države. Agencije Fitch i S&P drže ocenu A+ sa stabilnim izgledom.

Šta poručuju Besent, Georgijeva i Lagard?

Američki ministar finansija Skot Besent ne očekuje da se potres na francuskom tržištu obveznica prelije na druge zemlje. Prema njegovim rečima, primećuje se preusmeravanje kapitala ka američkim državnim obveznicama. O Francuskoj je poručio:

Francuska se suočava s teškom situacijom, ali ekonomski tim predsednika Makrona, koji veoma dobro poznajem, zaista je vrhunski.

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva izjavila je prošle nedelje da će Francuskoj biti potrebno vreme da smanji javni dug i budžetski deficit na nivoe koji bi ulivali puno poverenje građana i investitora. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ranije je napomenula da rešenje za pogoršanje finansijske situacije Francuske mora da dođe iz te zemlje, kroz fiskalnu politiku, čime je, prema B92, umanjila očekivanja da bi ECB mogla da interveniše.

Odluka Moody’s o rejtingu Francuske zakazana je za petak 23. oktobra.