Vučić najavio korekciju akcize na gorivo na 10 odsto od petka

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je 18. juna da očekuje da Vlada Srbije već u petak umanji akcizu na gorivo sa dosadašnjih 20 na 10 odsto. Izjavu je dao tokom obilaska radova kod Novog Sada, uz najavu da bi se ta olakšica naredne nedelje mogla i potpuno ukinuti.

Reč je o povlačenju mere koja je uvedena ranije, u trenutku naglog rasta cena nafte na svetskom tržištu. Tada je deo akcize privremeno snižen kako bi se ublažio pritisak na cene na pumpama. Po obrazloženju koje je predsednik izneo, razlog za korekciju je smirivanje tržišta nafte nakon primirja u sukobu SAD i Irana, pa potreba za olakšicom slabi.

Akciza je fiksni iznos koji država naplaćuje po litru goriva i jedna je od najvećih stavki u maloprodajnoj ceni derivata. Smanjenje akcize spušta cenu na pumpi, a vraćanje na pun iznos je podiže. Najava da se olakšica prepolovi, pa potom moguće i ukine, znači da bi se efekat ranijeg sniženja postepeno povlačio iz cene koju vozač plaća.

Šta korekcija znači za cenu na pumpi?

Smer poteza je jasan: vraćanje akcize ka punom iznosu deluje naviše na maloprodajnu cenu. Predsednik je naveo dva koraka, prvo prepolovljavanje olakšice u petak, a potom mogućnost njenog potpunog ukidanja naredne nedelje. To znači da bi efekat na cenu mogao da dolazi u talasima, a ne odjednom.

Koliko će se promena osetiti na ceni litra zavisi od više činilaca koji nisu pod kontrolom domaće fiskalne politike. Tu su pre svega kretanje cene sirove nafte na svetskom tržištu, kurs dinara prema dolaru i evru i marže u lancu snabdevanja. Ako se svetske cene nafte zaista smiruju, kako je navedeno kao razlog za potez, deo efekta vraćanja akcize bi mogao da bude ublažen nižom uvoznom cenom derivata.

Konačan iznos i datum primene određuje Vlada svojom uredbom o najvišim maloprodajnim cenama. Do objave tog akta, najava predsednika ostaje očekivanje, a ne zvanično utvrđena cena.

Zašto je olakšica uopšte uvedena?

Privremeno sniženje akcize je tipičan instrument kojim država reaguje na nagli skok cena energenata. Kada cena nafte naglo poraste, rast se prenosi na cenu goriva, a odatle na troškove prevoza, poljoprivrede i šireg potrošačkog korpa. Smanjenjem akcize država deo tog pritiska preuzima na sebe, kroz niži prihod budžeta po litru.

Druga strana te računice je da svaki dan snižene akcize znači manji priliv u budžet. Zato se ovakve mere uvode kao privremene i vezuju za trajanje vanrednih okolnosti na tržištu. Najava da se olakšica prvo prepolovi, a zatim moguće ukine, prati upravo tu logiku: ako je razlog za meru oslabio, slabi i opravdanje da država nastavi da se odriče tog dela prihoda.

Za domaćinstva i privredu ključno je pitanje koliko se brzo i u kom iznosu promena prelije na cenu na pumpi, jer gorivo ulazi u skoro svaku potrošačku odluku. Da li ćete promenu prvo osetiti na ceni punog rezervoara ili na ceni proizvoda koji do vas stižu kamionom?