MMF snizio prognozu rasta Srbije na 2,8 odsto za 2026

Međunarodni monetarni fond snizio je u aprilskom Svetskom ekonomskom pregledu projekciju privrednog rasta Srbije za 2026. godinu sa tri na 2,8 odsto. Reč je o umerenom spuštanju u odnosu na ranije procene, uz rat na Bliskom istoku naveden kao globalni rizik, ali bez signala o zaokretu u oceni stabilnosti makroekonomskog okvira.

U istom pregledu referentna projekcija inflacije za ovu godinu iznosi 5,2 odsto. Inflacija u samoj Srbiji, prema domaćim podacima, kreće se blizu cilja Narodne banke Srbije od oko 3 odsto, pa tu cifru ne treba mešati sa nivoom potrošačkih cena u zemlji. Ono što direktno oblikuje preporuke o vođenju monetarne politike jeste zaključak da povratak inflacije u ciljani raspon traži vreme.

Zašto je rast spušten, a ocena ostala pozitivna?

Snižavanje projekcije sa tri na 2,8 odsto deluje skromno, ali nosi poruku. U trećoj reviziji aranžmana iz Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), objavljenoj 15. juna, Fond ocenjuje da je srpska ekonomija ostala otporna i projektuje ubrzanje rasta na 4,0 odsto u 2027. godini. To znači da korekcija rasta za ovu godinu nije posledica domaćeg poremećaja, već opreznije procene spoljnog okruženja i cena energenata. Otpornost se ogleda i u kretanju zarada: prosečna plata za mart iznosila je 121.650 dinara, odnosno oko 1.036 evra, što je nominalno 12,6 odsto više nego godinu ranije.

Realni efekat tog rasta zarada zavisi od inflacije. Kada se nominalni rast zarada umanji za rast potrošačkih cena, realna kupovna moć i dalje raste, ali sporije nego što sugeriše nominalna cifra. To je tačka u kojoj se sreću makroekonomska stabilnost i svakodnevni budžet domaćinstva: zarade rastu, ali deo tog rasta pojede inflacija. Prema PCI reviziji, inflacija u Srbiji ostaje umerena i blizu cilja Narodne banke, uz mogući privremeni prelazak gornje granice krajem 2026. i povratak u raspon sredinom 2027. godine.

Fond preporučuje zadržavanje restriktivne monetarne politike. U praksi to znači da nema prostora za brzo spuštanje referentne stope dok se inflacija ne približi cilju, jer bi prerano labavljenje moglo da produži period povišenih cena. Uz to dolazi i poruka da bi politiku trebalo dodatno pooštriti ako porastu inflaciona očekivanja.

Šta projekcija znači za narednu godinu

Rast od 2,8 odsto nije recesija ni stagnacija, ali jeste tempo koji ograničava prostor za fiskalna iznenađenja. Pri takvoj stopi prihodi budžeta rastu umerenije, a svaka veća javna potrošnja mora da se odmeri prema mogućnostima naplate. Kombinacija solidnog rasta zarada i inflacije iznad cilja stvara okvir u kojem se ekonomska politika vodi opreznije nego u godinama bržeg rasta.

Za Narodnu banku Srbije ključno pitanje je tajming. Mogući privremeni prelazak gornje granice cilja krajem ove godine, uz povratak u raspon sredinom 2027, podrazumeva da bi restriktivni ton mogao da potraje. Za domaćinstva i privredu to znači da uslovi finansiranja, kamatne stope na kredite i cena novca, ostaju u zoni opreza bar do prvih jasnih znakova da se inflacija stabilno vratila u ciljani raspon.

Naredni reper je sledeća zvanična procena, kada će se videti da li je spuštanje na 2,8 odsto bilo jednokratna korekcija ili početak sporijeg ciklusa. Da li će zarade nastaviti da rastu brže od cena, ili će inflacija pojesti veći deo nominalnog napretka u vašem budžetu?