Nafta iznad 80 dolara: otkazani pregovori SAD i Irana
Brent se vratio iznad 80 dolara prvi put od srede, pošto je sastanak američkih i iranskih zvaničnika u Švajcarskoj otkazan zbog izraelskih udara na jug Libana.
- Brent za isporuku u avgustu dostigao je 80,37 dolara, prvi put iznad 80 od srede.
- Cena je u petak porasla 0,65 odsto, iako je ranije tog dana padala 0,9 odsto.
- Sastanak zvaničnika SAD i Irana u Švajcarskoj otkazan je zbog izraelskih operacija protiv Libana.
- Izrael je 18. juna napao jug Libana, čime je ugroženo dosadašnje primirje.
Brent za isporuku u avgustu dostigao je 80,37 dolara po barelu, prvi put iznad granice od 80 dolara od srede, pošto je sastanak američkih i iranskih zvaničnika u Švajcarskoj otkazan zbog izraelskih udara na jug Libana. Cena je u petak zatvorila trgovanje 0,65 odsto više, iako je ranije tokom dana beležila pad od 0,9 odsto, što pokazuje koliko je tržište osetljivo na svaku vest sa Bliskog istoka.
Obrt na berzi nije posledica fundamenata ponude i tražnje, već povratka premije rizika. Tržište nafte mesecima je računalo na to da će se prekid vatre između Izraela i susednih aktera pretvoriti u trajniji aranžman, a sa njim i u predvidiviji tok isporuka kroz region. Otkazivanje pregovora taj scenario odlaže na neodređeno, pa trgovci ponovo ugrađuju u cenu mogućnost prekida snabdevanja.
Izrael je 18. juna izveo udare na jug Libana, čime je doveo u pitanje dosadašnje primirje. Reakcija Vašingtona i Teherana bila je trenutna: planirani razgovor u Švajcarskoj, koji je trebalo da otvori put ka deeskalaciji, jednostavno je skinut sa dnevnog reda. Za tržište koje funkcioniše na očekivanjima, takav signal vredi više od bilo kog izveštaja o zalihama.
Ko plaća povratak premije rizika?
Najpre kupci sirove nafte u Aziji i Evropi, koji zavise od isporuka kroz Hormuški moreuz i istočno Sredozemlje. Svaki dolar na barelu prenosi se kroz lanac do rafinerija, a odatle do cene goriva na pumpama. Za zemlje uvoznice, među kojima je i Srbija, to znači viši uvozni račun i pritisak na inflaciju troškova upravo u trenutku kada su centralne banke pokušavale da je obuzdaju.
Drugu stranu čine proizvođači i trgovci koji su zauzeli duge pozicije. Za njih je svaki skok cene kratkoročni dobitak, ali i podsetnik da se geopolitička premija isto tako brzo gubi koliko se i stiče. Ako se pregovori SAD i Irana obnove, korekcija naniže može biti jednako oštra kao i petkov skok, jer tržište tada otpisuje rizik koji je samo dan ranije ugradilo u cenu.
Šta dalje prati tržište?
Naredna nedelja zavisi od dva paralelna toka. Prvi je vojni: hoće li izraelske operacije ostati ograničene ili će se proširiti, čime bi se rizik po isporuke povećao. Drugi je diplomatski: postoji li volja da se otkazani sastanak ponovo zakaže, makar i u drugom formatu. Dok god oba pitanja ostaju otvorena, Brent će se kretati u uskom rasponu oko granice od 80 dolara, sa skokovima na svaku eskalaciju.
Za uvoznike je poruka jasna: stabilnost cena ne zavisi od zaliha, nego od mira koji se još uvek pregovara. Pitanje koje ostaje otvoreno glasi: koliko dugo tržište može da živi na premiji rizika pre nego što ona postane trajni deo cene koju svi plaćamo?
