Vučić: Produženje licence NIS-u do 1. jula verovatno poslednje
Predsednik Srbije ocenio da bi novo petnaestodnevno produženje OFAC licence NIS-u, do 1. jula, moglo biti poslednje koje Vašington odobrava, dok MOL pregovara o otkupu ruskog udela.
- OFAC je produžio operativnu licencu NIS-u do 1. jula 2026, uz produženje licence MOL-u za pregovore o otkupu ruskog udela.
- Vučić je ocenio da bi ovo petnaestodnevno produženje moglo biti poslednje koje Vašington odobrava.
- Gazprom Njeft drži 56,15% NIS-a, a MOL pregovara o preuzimanju većinskog paketa.
- Budžetski amandman iz novembra 2025. opredelio je oko 1,4 milijarde EUR (164 milijarde RSD) za energetsku stabilnost, vezano za raniji rok, ne za julsko produženje.
Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) produžila je operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 1. jula 2026. godine, uz istovremeno produženje licence mađarskom MOL-u koja omogućava nastavak pregovora o otkupu ruskog udela. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da bi ovo novo petnaestodnevno produženje moglo biti poslednje koje Vašington odobrava.
Sankcioni okvir oko NIS-a traje već mesecima, a svako produženje meri se u kratkim intervalima. Razlog je vlasnička struktura: ruski Gazprom Njeft drži 56,15 odsto kapitala kompanije, pa NIS bez izuzeća od američkih sankcija ne može nesmetano da posluje, snabdeva se sirovom naftom i izmiruje obaveze prema partnerima. Licenca je, u suštini, privremena dozvola koja kompaniji daje vreme dok se ne reši pitanje ruskog vlasništva.
Zašto je svaki novi rok kraći od prethodnog?
Logika kratkih produženja je pritisak. Vašington signalizira da očekuje rešenje, a ne neograničeno odlaganje. Vučićeva ocena da je ovo verovatno poslednje produženje upravo to potvrđuje: prostor za nove izuzetke se sužava, a teret odluke prelazi na ruskog vlasnika. MOL, koji već posluje na regionalnom tržištu derivata, pregovara o preuzimanju većinskog paketa, ali ishod zavisi od toga da li će ruska strana pristati na prodaju pre isteka roka.
Otvoreno pitanje ostaje cena i dinamika transakcije. Ako se ruski udeo ne proda, država mora da ima rezervni plan za održavanje energetske stabilnosti, jer NIS snabdeva najveći deo domaćeg tržišta naftnim derivatima. Upravo zato je još krajem 2025. godine, amandmanom na budžet podnetim u novembru, opredeljeno oko 1,4 milijarde EUR (164 milijarde RSD) za energetsku sigurnost i stabilnost. Taj iznos namenjen je otkupu domaće finansijske imovine ukoliko se ruski udeo ne proda, i vezan je za raniji rok, ne za julsko produženje licence o kojem se sada govori.
Ko snosi rizik ako prodaja izostane?
Rizik je raspoređen na nekoliko strana. Gazprom Njeft gubi mogućnost nesmetanog upravljanja imovinom pod sankcijama. MOL ima vremenski ograničen prozor da dovrši due diligence i strukturira otkup. Država, kao deoničar i kao garant snabdevanja, mora da bude spremna da interveniše ako transakcija propadne. Potrošači i privreda osetili bi posledice svakog prekida u snabdevanju, što je razlog zašto se budžetska rezerva drži kao osigurač.
Naredni rok, 1. jul, biće test da li je MOL uspeo da dogovori uslove sa ruskim vlasnikom. Ako Vučićeva procena da je produženje poslednje bude tačna, sledeća objava OFAC-a mogla bi da donese ili potvrdu transakcije ili odsustvo novog izuzeća, što bi NIS gurnulo u znatno složeniju operativnu situaciju. Do tada, kompanija posluje na pozajmljeno vreme.
Da li će ruska strana pristati na prodaju većinskog udela pre 1. jula, ili će Srbija morati da aktivira budžetski osigurač za energetsku stabilnost?
