Gaspromnjeft koči prodaju NIS-a: ostalo pet dana do roka
Aleksandar Djukov poručio da je za zatvaranje prodaje 56,15 odsto NIS-a MOL-u potrebno još vremena, dok američka OFAC licenca ističe 1. jula. Akcionarski ugovor stupa na snagu samo uz dogovor Moskve i odobrenje Vašingtona.
- Šef Gaspromnjefta Aleksandar Djukov izjavio je 25. juna da je za dogovor o prodaji NIS-a potrebno još vremena.
- OFAC licenca NIS-u ističe 1. jula 2026, do roka je ostalo pet dana.
- Predmet transakcije je 56,15 odsto vlasništva, koliko drži ruska strana.
- Akcionarski ugovor Srbija-MOL stupa na snagu tek uz dogovor Moskve i odobrenje Vašingtona.
Generalni direktor Gaspromnjefta Aleksandar Djukov izjavio je 25. juna da je za zaključenje prodaje udela u Naftnoj industriji Srbije potrebno još vremena, jer je posao složen. Izjava je pala pet dana pre isteka operativne licence koju je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila NIS-u do 1. jula 2026, i ona u praksi znači da kupoprodaja 56,15 odsto kompanije neće biti zatvorena pre tog roka.
Reč je o paketu koji je do sada bio u rukama ruskih akcionara: Gazprom njeft i povezana lica drže 56,15 odsto NIS-a, dok država Srbija ima 29,87 odsto, a ostatak je u slobodnom prometu na Beogradskoj berzi. Sankcije koje su Sjedinjene Države uvele NIS-u 9. oktobra 2025. ciljaju upravo većinski ruski udeo, a Vašington od tada insistira na izlasku ruskog kapitala kao uslovu za skidanje pritiska. Svako produženje licence kupuje vreme rafineriji u Pančevu, ali ne rešava vlasničko pitanje.
Šta tačno blokira zatvaranje posla?
Akcionarski ugovor između Vlade Srbije i mađarskog MOL-a potpisan je sredinom juna. Tim dokumentom Srbija dobija dodatnih pet odsto NIS-a, a rad rafinerije u Pančevu garantovan je najmanje deset godina. Ključna kvaka je u tome što ugovor stupa na snagu tek pod dva uslova: da MOL i Gaspromnjeft zaključe sopstvenu kupoprodaju ruskog udela i da tu transakciju odobri OFAC. Drugim rečima, srpsko-mađarski deo posla je dovršen na papiru, ali bez ruskog potpisa i američke saglasnosti ostaje nedovršen.
Djukovljeva formulacija da je potrebno još vremena pomera fokus sa Beograda i Budimpešte na Moskvu. Gaspromnjeft je prodavac, a prodavac koji javno poručuje da posao nije zreo za zatvaranje ima poziciju iz koje može da diktira tempo. Za razliku od ranijih due diligence faza, gde se cenkanje vodilo oko procene vrednosti, sada je sporno samo vreme: hoće li ruska strana stići, ili želeti, da finalizuje pre nego što istekne licenca koja jedina drži rafineriju van punog dejstva sankcija.
Ko snosi rizik ako rok istekne?
Najveću izloženost ima rafinerija u Pančevu, jedini veliki prerađivački kapacitet u Srbiji. Ako 1. jul prođe bez zatvaranja posla i bez novog produženja licence, NIS ponovo ulazi u zonu pune primene američkih sankcija, što pogađa snabdevanje sirovom naftom preko Jadranskog naftovoda i platni promet kompanije. Država Srbija, koja kroz ugovor sa MOL-om uvećava udeo i obezbeđuje garanciju rada rafinerije, ima interes da se transakcija zatvori, ali nema poteznu ručicu na ruskoj strani.
MOL kao kupac čeka da ruski prodavac potvrdi cenu i uslove, a OFAC kao regulator drži poslednju reč. Tri strane su usaglašene, četvrta, Gaspromnjeft, poručuje da joj treba vreme, a kalendar je nemilosrdan: pet dana retko je dovoljno za zatvaranje energetske akvizicije ovog obima. Pitanje koje ostaje otvoreno je jednostavno: da li je Djukovljeva izjava priprema terena za novo produženje licence, ili znak da ruska strana još nije spremna da se odrekne kontrole nad NIS-om?
